•  
  • 198
  •  
  •  

Prvi put je Svetski dan životinja proslavljen 1925.godine u Berlinu. Zatim su taj primer sledili u Čehoslovačkoj, Švajcarskoj, Austriji i ostatku Nemačke. Šest godina kasnije, na jednoj konvenciji ekologa u Firenci u Italiji, predloženo je da ovaj Dan u celom svetu bude 4.oktobra.

Cilj ustanovljenja i obeležavanja Svetskog dana životinja je podizanje svesti o zaštiti životinja, kako bi svet bio bolje mesto za njih. Na različite načine se slavi u različitim zemljama, a mi smo rešili da mu posvetomo ovaj tekst i tako skrenemo pažnju na probleme sa kojima se suočava životinjski svet.

Čovek je, nažalost, istrebio mnoge životinjske vrste i to više od 60% u poslednjih 45 godina. Problem je što i dalje studiozno radi na istrebljenju novih vrsta, na mnogo načina.

Pre svega uništavajući njihova staništa i eksloatišiću ih zarad profita i/ili zabave. S druge strane, svedoci smo ogromnog broja napuštenih kućnih ljubimaca, koji prepušteni sami sebi najčešće umiru u samoći i patnji na ulici. Dalje, SAMO u Evropi preko 35.000 životinja godišnje strada u mukama zbog besmislenih eksperimenata nehumanih kompanija koje samo misle na novac. Zbog krzna se godišnje ubije 50 milion životinja! Životinje takođe umiru u klanicama, cirkusima, zoo vrtovima, borbama…

Svaki pojedinac, grupa, institucija, organizacija, kao i kompanija Djole dog – koja ovaj Svetski dan životinja obeležava, treba to da radi sa željom da se kroz edukaciju i informisanje pomogne u razvijanju kulture empatije prema životinjama i da se podstaknu zakonske reforme, kako bi svet ljudi postao humanije mesto za sva živa bića. To je jedini način da očuvamo ravnotežu u našem ekosistemu. 

Nauka je potvrdila da životinje, baš kao i mi, osećaju bol, patnju, strah, stres, pa je krajnje vreme da svako dovede u pitanje eksploataciju životinja, sa moralnog stanovišta.

Broj vrsta životinja i biljaka na Zemlji

Ranije se govorilo da je između 3 i čak 100 miliona vrsta. Međutim, nedavno je napravljena daleko tačnija kalkulacija. Na Zemlji postoji oko 8.7 miliona vrsta (+ ili – 1 milion). To je najpreciznija brojka do sada. Bilo kako bilo, čovek je samo jedna od njih! 

A šta znamo o svim tim vrstama? Veoma malo. Ista studija procenjuje da 86% svih kopnenih vrsta i 91% svih morskih vrsta još uvek nisu otkrivene ili opisane.

Šta je sa populacijom ljudi? Danas Zemlju naseljava skoro 8 milijardi ljudi. Oko 15.000 naučnih studija se bavilo temom ljudske populacije u poslednjih pola veka. Tokom tog perioda, broj ljudi na svetu se udvostručio. Upravo je ta brojka ono što preti divljini, narušavanju ekosistema i kontinuiranom eksploatisanju/istrebljenu životinja.

Čovek je jedna vrsta koja teroriše milione drugih.

Tužni brojevi

Izveštaj Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES), koja obuhvata statistku 132 zemlje članice je, u najmanju ruku, tragičan. 4 od 10 vrsta vodozemaca je ugroženo ili će verovatno izumreti. Svaka 3.ajkula, morski sisar ili životinje koje grade koralne grebene trenutno izumiru.

Ljudski postupci su promenili oko 2/3 površine okeana. Najveća pretnja životu okeana je ribolov – industrijski brodovi pecaju više od 55% okeanske faune. Ribe se više ne razmnožavaju dovoljno brzo. Ni insekti nisu pošteđeni: svaka 10.vrsta insekata takođe može nestati.

Priroda? Ljudi prave 10 puta više plastičnog otpada nego pre 40 godina. To pogađa najmanje 267 životinjskih vrsta: 86% morskih kornjača, 44% morskih ptica i 43% morskih sisara. Već su pronađene bebe kornjače sa stomacija punim plastike.

Dalje, 85% močvarnih područja koja su postojala 1700. godine nestala do 2000.godine. Uzgoj prehrambenih kultura sada pokriva tri puta više zemlje nego 1970. godine. Svetska poljoprivredna zemljišta su između 1980. i 2000. godine porasla za milion kvadratnih kilometara! U jugoistočnoj Aziji, plantaže uljanih palmi iselile su divlje šume. A u Centralnoj Americi farme goveda su se proširile na šume.

Pisali smo o mnogim požarima prouzrokovanim pošumljavanjem i sečom šuma, od Amazonije do Afrike.

Zvanično izumrle životinjske vrste

Poslednji zapadnoafrički crni nosorog viđen je u Kamerunu 2006. godine. Službeno je proglašen izumrlim 2011. godine.

Kineski rečni delfin je živeo tokom 20 miliona godina, ali se njihov broj drastično smanjio od 1950-ih pa nadalje. Kako se Kina industrijalizovala, reka se koristila za ribolov, transport i hidroelektrane što je imalo ogroman uticaj na ove sisare. Iako nije zvanično evidentiran kao izumreo, niko nije video ovog delfina od 2002. godine.

Poslednji Iberijski kozorog je ubijen kada je drvo palo na njega na severu Španije 2000. godine. Putnički golub iz Severne Amerike izumro je u divljini oko 1900. godine, a poslednji poznati pojedinac je umro u zatočeništvu 1914. godine. Poslednji divlji tasmanijski tigar ubijen je između 1910. i 1920. godine, a poslednji u zatočeništvu je umro u zoološkom vrtu Hobart, Tasmanija 1936. Izumrla ptica sa Mauricijusa, Dodo je poslednji put viđen 1662. godine. Itd.

Koje smo životinjske vrste istrebili SAMO prošle godine?

Plavi papagaj poznat iz filma “Rio” je nestao iz divljine. Pretpostavlja se da u zatočeništvu živi još oko 100, čime je on na sigurnom putu istrebljenja. Osim njega, nema više ni sledećih vrsta ptica Philydor novaesi, Cichlocolaptes mazarbarnetti i Melamprosops phaeosoma. Pticama koje žive samo na Novom Zelandu bi trebalo 50 miliona godina da se oporave od ljudskog uticaja.

Zvanično je proglašem izumrlim i Istočni kuguar. Poslednji severni beli nosorog je uginuo i čitava populacija se svela na svega dve ženke. Za male kitove vakite je samo je pitanje vremena kada će nestati, jer ih ima još samo 12. Tapanuli orangutani, koji su tek 2017.klasifikovani kao nova vrsta, tako da uspešno istrebljujemo i nove i neke od najstarijih vrsta životinja na zemlji. Zapravo će svi orangutani izmreti u sledećih 10 godina zvog potražnje za palminim uljem.

Kineski džinovski salamanderi čiji su preci živeli na Zemlji još u vreme stegosaurusa, na ivici su izumiranja. Mnoge vrste ajkula i raža, iako su preživele 250 miliona godina, takođe su kritično ugrožene. Žirafe su proglašene kritično ugroženim o čemu smo takođe pisali, kao i gotovo sve vrste lemura.

Koale takođe izumiru i smatraju se već funkcionalno izmrlim. Samo SAD su u 2018.godini izgubile 97% zapadnih leptira monarha.

ITD.

Na svetu je ostalo još samo oko 7.000 geparda i oko 3.000 tigrova. NAŽALOST, sve navedeno je samo deo podataka i ovaj spisak može da ide u nedoled. U pomenutom međunarodnom izveštaju o krizi biološke raznovrnosti procenjuje da izumiranje preti za još skoro milion vrsta životinja i biljaka, poznatih i nepoznatih.

Za kraj ćemo spomenuti pojam specizam (Richard Ryder), vrlo odgovarajući posle ovih neverovatnih brojeva, koji označava – diskriminaciju vrsta. On objašnjava neravnopravnost vrsta u odnosu na pravo na život. Upravo je borba protiv specizma suština zaštite životinja.

Ako nešto ne promenimo u ovom svetu u kome je specizam svakodnevnica, a ljudska vrsta dominira i kao jedna jedina teroriše milione drugih vrsta – pitanje je hoće li sutra već biti kasno? Mi verujemo u BORBU ZA JEDNAKO PRAVO ZA ŽIVOT ZA SVE.

Srećan vam Svetski dan životinja! 4.oktobar nije povod za marketing – to je dan kada treba da stavimo prst na čelo, a ruku na srce.


  •  
  • 198
  •  
  •