4.OKTOBAR – SVETSKI DAN ŽIVOTINJA: Dan kada treba staviti prst na čelo, a ruku na srce

Prvi put je Svetski dan životinja proslavljen 1925.godine u Berlinu. Zatim su taj primer sledili u Čehoslovačkoj, Švajcarskoj, Austriji i ostatku Nemačke. Šest godina kasnije, na jednoj konvenciji ekologa u Firenci u Italiji, predloženo je da ovaj Dan životinja u celom svetu bude 4.oktobra.

Cilj ustanovljenja i obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o zaštiti životinja, kako bi svet bio bolje mesto za njih. Na različite načine se obeležava u različitim zemljama, a mi smo rešili da mu posvetimo ovaj tekst i tako skrenemo pažnju na brojne probleme sa kojima se suočava životinjski svet. Skoro svi potiču od – čoveka. Ili je možda bolje reći od – „čoveka“, pod znacima navoda.

Ljudi su, nažalost, istrebili mnoge životinjske vrste i to više od 60% u poslednjih 45 godina!  Zvuči kao rečenica za rubriku „verovali ili ne“. Ono što je još više uznemirujuće, ako je to uopšte moguće, je to što se i dalje (gotovo se može reći) sistemski radi na istrebljenju novih vrsta.

Pre svega, ljudi uništavajući staništa, ubijaju i love životinje. Dalje, trofejni lov predstavljaju kao legalan i zabavan hobi, zatvaraju životinje i eksloatišu ih na mnogo načina, sve zarad profita i/ili zabave. S druge strane, svedoci smo ogromnog broja napuštenih kućnih ljubimaca, koji prepušteni sami sebi najčešće umiru u samoći i patnji na ulici.

Evo još jedne zapanjujuće činjenice: u Evropi preko 35.000 životinja godišnje strada u mukama zbog besmislenih eksperimenata nehumanih kompanija koje samo misle na novac. Da, u 21.veku. Dalje se zbog krzna godišnje ubije čak 50 milion životinja u svetu! Da kažemo doslovno kako jeste – odere im se koža kako bi neko mrtvu životinju nosio na sebi?! Životinje tako svakodnevno umiru u šumama, laboratorijama, klanicama, cirkusima, zoo vrtovima…zahvaljujući ljudskoj pohlepnosti.

Svaki pojedinac, grupa, institucija, organizacija, kao i kompanija Djole dog – koja ovaj Svetski dan životinja obeležava, treba to da radi sa željom da kroz edukaciju i informisanje pomogne u razvijanju kulture empatije prema životinjama, ali i sa coljem pritiska na državne institucije kako bi se podstakle zakonske reforme. U našoj zemlji možemo da kažemo – primena zakona, jer iako zvuči paradoksalno, mnoge životinje stradaju zato što se zakon jednostavno ne primenjuje. Kao da je napisan da bude mrtvo slovo na papiru. Samo tako će svet postati humaniji, a to je i jedini način da očuvamo ravnotežu u našem ekosistemu.

Ne zaboravimo – životinje, baš kao i mi, osećaju bol, patnju, strah, stres, pa je krajnje vreme da svako dovede u pitanje eksploataciju životinja, sa moralnog stanovišta.

Broj vrsta životinja i biljaka na Zemlji

Ranije se govorilo da je između 3 i čak 100 miliona vrsta. Međutim, nedavno je napravljena daleko tačnija kalkulacija. Na Zemlji postoji oko 8.7 miliona vrsta (+ ili – 1 milion). To je najpreciznija brojka do sada. Bilo kako bilo, čovek je samo jedna od njih! Samo jedna – koja terorište sve ostale!

A šta znamo o svim tim vrstama? Veoma malo. Procenjuje se da čak 86% svih kopnenih vrsta i 91% svih morskih vrsta još uvek nisu otkrivene ili opisane. Mi svakodnevno pišemo o zaštićenim vrstama flore i faune u Srbiji, ali i u svetu.

Šta je sa populacijom ljudi? Procenjuje se da u svetu živi više od 7,8 milijardi ljudi, a prema proceni Ujedinjenih nacija (UN), očekuje se da populacija dostigne 8,5 milijadri do 2030.godine. Oko 15.000 naučnih studija se bavilo temom ljudske populacije u poslednjih pola veka – tokom tog perioda, broj ljudi na svetu se udvostručio. Ti brojevi i takve projekcije dodatna su opasnost divljini (ako nastavimo sa neodgovornim ponašanjem, kao do sada), pre svega iz razloga nekontrolisanog korišćenja resursa, kojih nema beskonačno, i kontinuiranog eksploatisanja/istrebljena životinja.

Tužni brojevi

Izveštaj Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES), koja obuhvata statistku 132 zemlje članice je, u najmanju ruku, tragičan. 4 od 10 vrsta vodozemaca je ugroženo ili će verovatno izumreti. Svaka 3.ajkula, morski sisar ili životinje koje grade koralne grebene trenutno izumiru.

Ljudski postupci su promenili oko 2/3 površine okeana. Najveća pretnja životu okeana je ribolov – industrijski brodovi pecaju više od 55% okeanske faune. Ribe se više ne razmnožavaju dovoljno brzo. Ni insekti nisu pošteđeni: svaka 10.vrsta insekata takođe može nestati.

Priroda? Ljudi prave 10 puta više plastičnog otpada nego pre 40 godina. To pogađa najmanje 267 životinjskih vrsta: 86% morskih kornjača, 44% morskih ptica i 43% morskih sisara. Već su pronađene bebe kornjače sa stomacima punim plastike.

Dalje, 85% močvarnih područja koja su postojala 1700. godine nestala do 2000.godine. Uzgoj prehrambenih kultura sada pokriva tri puta više zemlje nego 1970. godine. Svetska poljoprivredna zemljišta su između 1980. i 2000. godine porasla za milion kvadratnih kilometara! U jugoistočnoj Aziji, plantaže uljanih palmi iselile su divlje šume. A u Centralnoj Americi farme goveda su se proširile na šume.

Pisali smo o mnogim požarima prouzrokovanim pošumljavanjem i sečom šuma, od Amazonije do Afrike. Setimo se recimo razornih požara u Australiji, u kojima je izgubljeno 3 milijarde životinja! Pored toga što je velika većina izgubila život, mnoge vrste su izgubile stanište, a time i mogućnost da opstanu.

Zvanično izumrle životinjske vrste

Ovaj spisak je nepregledan, pa ćemo spomenuti samo neke vrste. Poslednji zapadnoafrički crni nosorog viđen je u Kamerunu 2006. godine. Službeno je proglašen izumrlim 2011. godine. Kineski rečni delfin je živeo tokom 20 miliona godina, ali se njihov broj drastično smanjio od 1950-ih pa nadalje. Kako se Kina industrijalizovala, reka se koristila za ribolov, transport i hidroelektrane što je imalo ogroman uticaj na ove sisare. Iako nije zvanično evidentiran kao izumreo, niko nije video ovog delfina od 2002. godine.

Poslednji Iberijski kozorog je ubijen kada je drvo palo na njega na severu Španije 2000. godine. Putnički golub iz Severne Amerike izumro je u divljini oko 1900. godine, a poslednji poznati prmerakje umro u zatočeništvu 1914. godine. Poslednji divlji tasmanijski tigar ubijen je između 1910. i 1920. godine, a poslednji u zatočeništvu je umro u zoološkom vrtu Hobart, Tasmanija 1936. Izumrla ptica sa Mauricijusa, Dodo je poslednji put viđen 1662. godine. Itd…

Koje smo životinjske vrste istrebili SAMO 2018.godine?

Plavi papagaj poznat iz filma „Rio“ je nestao iz divljine. Pretpostavlja se da u zatočeništvu živi još oko 100, čime je on na sigurnom putu istrebljenja. Osim njega, nema više ni sledećih vrsta ptica Philydor novaesi, Cichlocolaptes mazarbarnetti i Melamprosops phaeosoma. Pticama koje žive samo na Novom Zelandu bi trebalo 50 miliona godina da se oporave od ljudskog uticaja.

Zvanično je proglašem izumrlim i Istočni kuguar. Poslednji severni beli nosorog je uginuo i čitava populacija se svela na dve ženke. Za male kitove vakite je samo je pitanje vremena kada će nestati, jer ih ima još samo 12. Tapanuli orangutani, koji su tek 2017.klasifikovani kao nova vrsta, tako da uspešno istrebljujemo i nove i neke od najstarijih vrsta životinja na zemlji. Zapravo će svi orangutani izmreti u sledećih 10 godina zbog potražnje za palminim uljem.

Kineski džinovski salamanderi čiji su preci živeli na Zemlji još u vreme stegosaurusa, na ivici su izumiranja. Mnoge vrste ajkula i raža, iako su preživele 250 miliona godina, takođe su kritično ugrožene. Žirafe su proglašene kritično ugroženim o čemu smo takođe pisali, kao i gotovo sve vrste lemura.

Koale takođe izumiru i smatraju se već funkcionalno izmrlim. Samo SAD su u 2018.godini izgubile 97% zapadnih leptira monarha. Na svetu je ostalo još samo oko 7.000 geparda i oko 3.000 tigrova. NAŽALOST, sve navedeno je samo deo podataka i ovo je samo delić ovog tužnog spiska.

U pomenutom međunarodnom izveštaju o krizi biološke raznovrnosti procenjuje da izumiranje preti za još skoro milion vrsta životinja i biljaka, poznatih i nepoznatih.

Za kraj ćemo spomenuti pojam specizam (Richard Ryder), vrlo odgovarajući posle ovih neverovatnih brojeva, koji označava – diskriminaciju vrsta. On objašnjava neravnopravnost vrsta u odnosu na pravo na život. Upravo je borba protiv specizma suština zaštite životinja i obeležavanja ovog dana.

Ako nešto ne promenimo u ovom svetu u kome je specizam svakodnevnica, a ljudska vrsta dominira i uništava milione drugih vrsta – pitanje je hoće li sutra već biti kasno? Mi verujemo u BORBU ZA JEDNAKO PRAVO ZA ŽIVOT ZA SVE.

Srećan vam Svetski dan životinja – dan kada treba staviti prst na čelo, a ruku na srce.

dr Jelena Rvović Jelić
urednica Djole dog i Minja cat portala

Tekst napisan 4.oktobra 2020.godine i dopunjen pred objavljivanje 4.oktobra 2021.godine.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.