•  
  • 173
  •  
  •  

Ovaj hormon stimuliše ljude na društvenu interakciju, ali i olakšava stupanje u nju, oslobađajući ih osećaja plašljivosti i sramežljivosti. Oksitocin deluje antistresno, oslobađa od straha, podiže prag bola i povećava poverenje. Iste uloge ovaj hormon ima i kod pasa.

Kada kažemo da hemikalije u našem mozgu i ostatku tela umnogome utiču na naše ponašanje i odnose s drugima, to zvuči pomalo kao naučna fantastika. Međutim, nije u pitanju fikcija već nauka. Povezanost hormona i socijalnih veza s drugima nije samo odlika ljudskog već i psećeg roda, tvrde naučnici.

 

Ljudi

Oksitocin ili, kako ga često laički nazivamo, hormon ljubavi ili hormon sreće, u ljudskom životu ima dve najpoznatije uloge – u romantičnoj ljubavi između dvoje ljudi i kod veze majke s novorođenčetom. Istraživanja su pokazala da je nivo oksitocina u krvi znatno viši kod osoba koje su u vezi u odnosu na ljude bez partnera. U drugoj vrsti ljubavi, onoj majčinskoj i dečjoj, utvrđeno je da majke koje se sa svojim bebama gledaju u oči imaju povišen nivo oksitocina u krvi. Uzročno-posledično, i kod beba se beleži povišen nivo oksitocina i ova hemikalija je zaslužna za čvrstu vezu majke i bebe. Isto tako, kod majki i beba koje se često dodiruju beleži se povišen novo oksitocina.

Psi

Kada to znamo, postavlja se pitanje – a gde su tu psi? Najpre, utvrđeno je da kod osobe koja mazi psa, i kod psa koji je mažen, takođe dolazi do „skakanja” nivoa oksitocina u krvi. S obzirom na to da se prilikom interakcije sa psima, baš kao i sa bebama, kod ljudi pojačano luči hormon ljubavi, može se zaključiti da je naša veza sa psima slična onoj koju imamo s decom.

‒ Kod sisara je hormon oksitocin odgovoran za porođaj, kontrakcije materice, podoj i za „buđenje” materinstva. Osim toga, stimuliše ljude na društvenu interakciju, ali i olakšava stupanje u nju oslobađajući ih osećaja plašljivosti i sramežljivosti, deluje antistresno, anksiolitički (oslobađa od straha), podiže prag bola i povećava poverenje. Iste uloge ovaj hormon ima i kod pasa – objašnjava dr Marijana Vučinić, profesor na predmetu Ponašanje, dobrobit i zaštita životinja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.

Studija

U jednoj naučnoj studiji istraživači su potvrdili da se povratna sprega lučenja oksitocina može pronaći u odnosu vlasnika i psa. U prvom delu eksperimenta, vlasnici su provodili 30 minuta sa svojim ljubimcima, dok su naučnici merili koliko su često životinje i „njihovi” ljudi razmenjivali poglede. Pre i posle interakcije, uzeli su uzorak urina kako bi utvrdili nivo oksitocina. Pokazalo se da što duže psi gledaju u vlasnika, nivo koncentracije ovog hormona kod vlasnika je sve veći, ali se istovremeno povećava i kod pasa. Takođe, bilo koja interakcija poput maženja, igre ili obraćanja povezuje se s lučenjem neurohemikalija koje doprinose pozitivnim osećanjima i stvaranju bliskih veza.

Oksitocin i kortizol

Prema rečima profesorke Vučinić,interakcija čoveka i psa rezultira promenom hormonskog statusa organizma oba učesnika.

‒ I kod čoveka i kod psa dolazi do povećanja nivoa oksitocina – antistresnog hormona. Kod čoveka dolazi i do smanjenja nivoa kortizola (hormona stresa), ali kod pasa, na početku interakcije dodirom, dolazi do povećanja nivoa ovog hormona. Švedski naučnici su eksperimentom utvrdili da nivo oksitocina i kortizola i kod čoveka i kod psa zavisi od načina na koji se postiže interakcija i od oblika ponašanja koji je prouzrokovan interakcijom.

Na primer, vlasnici pasa koji su imali nizak nivo oksitocina pre interakcije i na njenom početku češće su dodirivali, mazili i tapšali svog psa. I kod njihovih pasa je nivo oksitocina bio nizak na početku interakcije, a nivo kortizola visok. To znači da se češće dodirivanje psa dovodi u vezu sa porastom nivoa kortizola kod pasa – hormona stresa, ali samo u početnoj fazi interakcije. Kako je kod vlasnika, tokom interakcije, rastao nivo oksitocina, oni su ređe dodirivali svog psa. Takođe, kod vlasnika je tokom interakcije opadao nivo kortizola. U toku ove interakcije, i kod čoveka i kod pasa se povećava nivo oksitocina, ali nivo kortizola kod pasa raste ako se češće dodiruju. Pri tome, vrsta dodira (tapšanje, češanje ili maženje) ne utiče na nivo oksitocina i kortizola.

Magazin PAS

  •  
  • 173
  •  
  •