19. mart: Danas obeležavamo SVETSKI DAN LASTA, pravih simbola proleća

Dolazak proleća vezuje se za pojavu ptica selica, posebno lastavica koje predstavljaju “glasnike” ovog godišnjeg doba. Širom sveta upravo se 19. mart obeležava kao Dan lasta, tokom kojeg se slavi njihov povratak na gnezdilišta i početak proleća. Kod Starih Slovena lastavica je bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, boginjom proleća i mladosti.

Laste ili lastavice su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki. Deo su podreda pravih ptica pevačica. Ova porodica se sastoji od dvije potporodice: Pseudochelidoninae i Hirundininae. Lastavice su kosmopolitska grupa ptica i nastanjuju sve kontinente osim Antarktike.

U Srbiji živi pet vrsta lasti – seoska, gradska, gorska, daurska i bregunica – najugroženije su seoska i gradska (koja je i zaštićena vrsta). Smatra se da potiču iz Afrike, jer tamo živi najviše vrsta. Takođe se pojavljuju na mnogim ostrvima.

Karakteristika ovih ptica je njihova prilagođenost lovu za hranom u letu: insekte hvataju u vazduhu. Telo im je vitko, a krila uska. Kljun je kratak, a grkljan mogu široko otvoriti. Porodica obuhvata oko 90 vrsta.

Ogromna je sreća kad lasta izabere baš vaš dom za svoj. Laste su neverovatno izdržljive ptice koje kontinuirano mogu da lete 8000 kilometara! Za vreme seoba, ove ptice su rasprostranjene u Africi, u nizijama Indije, na Cejlonu i stižu čak do Indonezije. Zamislite tu neverovatnu čast kad vas nakon tolikog pređenog puta – lasta izabere!

Ukoliko ste se pitali kako prave gnezda, znajte da za svoje domove ove ptice biraju delove zgrada, kuća ili staja koja su odozgo zaštićene tavanicom, krovom, nadstrešnicom kako bi se obezbedile od kiše, promaje i nevremena. Retko se događa da se vidi jedno lastino gnezdo, obično se radi o čitavim naseljima. Gnezda prave od muljevite, masne zemlje koju skupljaju u mrvicama, a zatim jednu po jednu oblažu pljuvačkom, nakon čega ih pažljivo prilepljuju za zid.

Nažalost, ove ptice selice polako nestaju zbog korišćenja raznih insekticida i pesticida u prirodi, klimatskih promena, kao i urbanizacije naselja.

Moramo vam priznati da ih jedva čekamo!

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.