2. februar: Danas se obeležava NACIONALNI DAN JEŽEVA

Ukupno postoji 14 vrsta ježa širom sveta, uglavnom koncentrisanih u Evropi, Africi i Aziji. Ova noćna i usamljena stvorenja najčešće se nalaze u zelenim površinama kao što su bašte, šume i parkovi – naravno, živice su posebno popularno utočište za ove sisare.

Kao što svi znamo, ježevi su prekriveni bodljama, ali ono što možda niste znali je da su ove bodlje zapravo šuplje dlake učvršćene keratinom. Ježevi koriste svoje brojne bodlje (oko 5.000 kada su potpuno izrasle) kao odbrambeni mehanizam kada su pod pretnjom tako što se kotrljaju u čvrstu loptu tako da svi šiljci budu usmereni ka spolja.

Ježevi se u velikoj meri oslanjaju na svoje čulo mirisa; mogu da otkriju hranu ispod jednog inča zemlje i često mogu da osete prisustvo opasnosti.

Oni su svaštojedi, najpoznatiji po tome što jedu kišne gliste, puževe i gusenice, ali jedu i delikatese kao što su pečurke, bobice, male žabe i ptičja jaja. Oni obično traže hranu noću i mogu preći razdaljinu od 2-3 kilometara.

Nacionalni dan ježa je tradicija koja prethodi modernom „Danu mrmota“. Dok su mrmoti poreklom iz Severne Amerike, razne životinje su korišćene u Evropi da bi se predvideo kraj zime i dolazak proleća, uključujući i ježa.

Starorimska tradicija prešla je u drugi evropski folklor, posebno u Irsku. Ako je jež viđen početkom februara, smatralo se da je to znak lepog vremena i obećanje toplijih dana, dok je nedolazak ježa značio da će zima sigurno trajati još nekoliko nedelja.

Možda je najbolji način da proslavite Nacionalni dan ježa da pomognete u zaštiti ovih bodljikavih, ali simpatičnih stvorenja. U nekim delovima sveta, posebno u Evropi, broj ježeva nažalost opada – čini se da je to posledica niza složenih faktora kao što su gubitak staništa usled urbanizacije i poljoprivrede, nestašica hrane zbog upotrebe pesticida i bolesti izazvanih parazitima.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.