Divlje životinjeDjole dog autorski tekstoviPreporukaVestiVesti iz regionaVesti iz SrbijeVesti iz sveta
Aktuelno

24. NOVEMBAR: Danas se obeležava SVETSKI DAN PROTIV TRGOVINE KRZNOM

Danas se obeležava Svetski dan protiv krzna! Svake godine poslednja nedelja novembra poznata je kao „Nedelja bez krzna“, a Fur Free Friday obeležava se poslednjeg petka te nedelje kako bi se oštro osudila okrutnost ljudi prema krznašicama u ime mode i da bi se vodila kampanja za prava i zaštitu životinja.

Obeležava se od 1986. godine. Tog dana sve organizacije za zaštitu životinja širom sveta svojim aktivnostima podsećaju javnost da je upotreba prirodnog krzna odavno izgubila svoj prvobitni smisao i svrhu koju je imala do sredine prošlog veka i da sada predstavlja samo statusni simbol.

Od kad postoje verne kopije od veštačkog materijala, nositi tj. ne nositi krzno je postalo merilo savesnosti i humanosti, s obzirom da je poznato da se krzno dobija na ekstremno surov način. Svesni i odgovorni ljudi bojkotuju krznarsku industriju, ne kupuje krzno i na taj način doprinose njenom ukidanju.

Modna industrija je najveći neprijatelj jadnih životinja koje beskrupulozno ubija da bi se napravio odevni predmet. Na godišnjem nivou ubije se preko 100 miliona životinja zbog krzna, a više od 85% krzna dolazi sa farmi gde se životinje drže zatočene, u malim kavezima, daleko od svojih prirodnih staništa, daleko od slobode.

Na farmama krznašica, u malim prljavim kavezima u lošim uslovima gaje se lisice, nutrije, zečevi, kune, rakuni, lasice, činčile – divlje životinje pretvorene u proizvodne, natrpane u kaveze u kojima jedva mogu da se okrenu. One ne mogu da ispolje svoje prirodne oblike ponašanja i zato pate od tehnopatija i samopovređivanja. Zbog toga je njihov kratak život pretvoren u bol, patnju, strah i stres. Smrt je spora i bolna.

Metode koje se koriste za ubijanje životinja su puštanje ugljen dioksida u gasnim komorama, udaranje o podlogu, lomljenje vrata ili grudnog koša, davljenje, vešanje, puštanje struje kroz telo (jedna elektroda se stavi u usta, a druga u analni ili vaginalni otvor, struja ne sme biti jačine koja bi oštetila krzno, što praktično znači da se životinja živa kuva iznutra) su uglavnom metode ubijanja koje u većini slučajeva samo ošamute životinju, posle čega ona bude živa odrana.

Tokom istorije, zabeleženi su mnogi slučajevi koji upućuju na zlostavljanje životinja koje žive u zarobljeništvu i nehumano odnošenje prema njima. Praksa lovljenja životinja radi krzna, kao što je hvatanje u zamke, dovela je do smanjenja populacija krznenih životinja, uključujući i ugrožene vrste.

Osim toga, uzgajanje životinja ima ogroman uticaj na našu planetu. Najpre, otpad i toksične hemikalije iz uzgoja krzna ispuštaju se u vazduh i vodotokove. Prema podatima Svetske banke, obrada krzna jedna je od pet najgorih industrija za zagađenje toksičnim metalima. Broj nitrata koje ova industrija proizvodi iz životinjskog otpada i leševa poguban je za okolinu i podzemne vode. Utvrđeno je i da su radnici na farmama izloženi jedinjenjima poput formaldehida (jedinjenje koje pored kožnih bolesti izaziva i rak).

Zemlja koja izvozi najviše krzna je Kina. Čak 85% svetske proizvodnje krzna pripada Kini. S obzirom da je zarada jedini razlog za proizvodnju krzna, njoj je sve i podređeno. Uzgajane ili ulovljene, životinje se transportuju natrpane u kaveze, ponekad danima, bez hrane i vode, do mesta na kojima se prodaju. Prodavci ih ošamute udarcima, a odmah zatim oderu žive da bi kupac mogao da odnese kupljenu robu na dalju preradu.

U Srbiji je od 1.1.2019. godine stupio na snagu Zakon o zabrani uzgoja životinja radi krzna. Zakon o dobrobiti životinja, član 7, tačka 36. kaže da je – Zabranjeno uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja. Ova tačka omogućava da se u Srbiji zabrani uvoz i trgovina krznom. Takođe, u istom članu u tački 37. se kaže da je zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

Nijedna životinja ne treba da bude ubijena da bi nekome bila odevni predmet! Postoje alternative i postoje drugi načini – ne postoji opravdanje. Niko ne mora da pati radi ljudskog zadovoljstva i „mode“, kamoli da bude ubijen na jeziv način i doslovno odran. Nijedna bunda na ovom svetu nije vredna bola i užasa kroz koje životinje prolaze!

Nadamo se da smo vas ovim tekstom šokirali i barem jednoj osobi promenili stav prema brendovima koji koriste pravo krzno – nemojte u ormaru imati mrtve životinje!

Životinja ne može da živi bez krzna, a zašto ne možeš ti? ❌STOP KRZNU❌

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Back to top button
Close