Na Zemlji postoji oko 8.7 miliona vrsta (+ ili – 1 milion). To je najpreciznija brojka do sada. Bilo kako bilo, čovek je samo jedna od njih! Samo jedna – koja terorište sve ostale.
Izveštaj Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES), koja obuhvata statistku 132 zemlje, u najmanju ruku je tragičan. Samo 1,2 miliona ovih vrsta naučno opisano i katalogizirano. Od ovih 1,2 miliona opisanih vrsta, oko 41.000 smatra se da im preti izumiranje. Preostalih 7,2 miliona vrsta je još uvek neotkriveno i čeka da bude otkriveno.
4 od 10 vrsta vodozemaca je ugroženo ili će verovatno izumreti. Svaka 3. ajkula, morski sisar ili životinje koje grade koralne grebene trenutno nestaju. Ljudi prave 10 puta više plastičnog otpada nego pre 40 godina! To pogađa najmanje 267 životinjskih vrsta: 86% morskih kornjača, 44% morskih ptica i 43% morskih sisara. Već su pronađene bebe kornjače sa stomacima punim plastike, a novi primeri nastaju svakodnevno. Dalje, 85% močvarnih područja koja su postojala 1700. godine – nestala do 2000.godine. I šta mislite šta je sa životinjama koje su tu živele?
Pisali smo o mnogim požarima prouzrokovanim pošumljavanjem i sečom šuma, od Amazonije do Afrike. Setimo se recimo razornih požara u Australiji, u kojima je izgubljeno 3 milijarde životinja! Pored toga što je velika većina izgubila život, mnoge vrste su izgubile stanište, a time i mogućnost da opstanu.
Ljudi su, nažalost, istrebili mnoge životinjske vrste i to više od 60% u poslednjih 45 godina! Ono što je još više uznemirujuće, ako je to uopšte moguće, je to što se i dalje (gotovo) sistemski radi na istrebljenju novih vrsta.
Pre svega, ljudi uništavajući staništa, ubijaju i love životinje. Trofejni lov predstavljaju kao legalan i zabavan hobi, zatvaraju životinje i eksloatišu ih na mnogo načina, sve zarad profita i/ili zabave – zoološki vrtovi, klanice, cirkusi, delfinarijumi, trke, borbe… S druge strane, svedoci smo ogromnog broja napuštenih kućnih ljubimaca, koji prepušteni sami sebi, najčešće umiru u samoći i patnji na ulici. Plus, eksperimenti nad jadnim životinjama.
Da li ste znali da u Evropi više od 35.000 životinja godišnje strada u mukama zbog besmislenih eksperimenata nehumanih kompanija koje samo misle na novac? Da, u 21. veku. Dalje se zbog krzna godišnje ubije čak 50 miliona životinja u svetu!
Crna statistka, zar ne? I ko to sve radi? ČOVEK. Ili bolje napisati: „čovek“.
Kako bi se podigla svest o brojnim problemima sa kojima se susreću životinje, prvi put je Svetski dan životinja proslavljen 1925. godine u Berlinu. Zatim su taj primer sledili u Čehoslovačkoj, Švajcarskoj, Austriji i ostatku Nemačke. Šest godina kasnije, na jednoj konvenciji ekologa u Firenci u Italiji, predloženo je da ovaj Dan u celom svetu bude 4. oktobra, kako bi se uskladio sa praznikom Svetog Franje Asiškog, zaštitnika ekologije i životinja.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana životinja, „Svet je i njihov dom“, naglašava da životinje nisu samo stanovnici Zemlje, već vitalni delovi našeg ekosistema. Naglašava njihovo pravo da žive u bezbednom i zaštićenom okruženju.
Cilj Svetskog dana životinja je da se govori i piše o svemu sa čime se životinje suočavaju danas, skreće pažnja ljudima i pruža podrška pojedincima, grupama i organizacijama koje se staraju o životinjama. Zaštita životinja je prioritetno pitanje od globalnog značaja!
Neizostavan deo ovog teksta moraju biti podaci i informacije o industriji mesa. Samo u Americi, svake se sekunde ubije se 289 životinja! To je 24.969.600 ubistava u jednom danu! Ako verujete da se “životinje kolju humano”, odmah da znate da to nike tačno. Život domaćih životinja je neprirodan, okrutno ih kastriraju, stimulišu rast hormonima, tove se, žive u skučenim torovima, na betonu – mnoge od njih nikad ne vide travu niti sunce… Čupaju im se očnjaci, režu repovi, seku testisi, i to sve bez anestezije koja je, znate, skupa, pa je ne koriste. Kažete “uspavljuju ih pre klanja”? Hm, ni to nike tačno. Trošak za uspavljivanje životinjabi na jedan sat iznosio oko 500 dolara, a to je novac koji mesna industrija ne troši. Zamislite onda kako jadne skončaju…
Krajnje je vreme da svako razmisli o odnosu prema životinjama, sa moralnog stanovišta. Ako niste o tome razmišljali do danas, evo nek Svetski dan životinja bude povod. Setite se svih ovih podataka kada krenete u zoo vrt, želite neku kozmetiku koja koristi životinje u eksperimentima ili se ogrnete kožom neke odrane kune….
Za kraj ćemo spomenuti pojam specizam (Richard Ryder), koji označava – diskriminaciju vrsta i objašnjava neravnopravnost vrsta u odnosu na pravo na život. Upravo je borba protiv specizma suština zaštite životinja i obeležavanja ovog dana. Ako nešto ne promenimo u ovom svetu u kome je specizam svakodnevnica, a ljudska vrsta dominira i uništava milione drugih vrsta – pitanje je hoće li sutra već biti kasno? Mi verujemo u BORBU ZA JEDNAKO PRAVO ZA ŽIVOT ZA SVE.