PAZITE: Ako zgazite riđeg šumskog mrava PLATIĆETE 40.000 DINARA

„Ni mrava ne bi zgazio“, čujemo svakodnevno rečenicu kojom se opisuje kada je neko dobar čovek. A, da kojim slučajem nije takav i gazi riđe šumske mrave, platio bi kaznu 40.000 dinara za jednog i to po Pravilniku o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na stogo zaštićene i zaštićene divlje vrste, piše Danas. I ne samo mrava, ako biste ubili bubamaru, kazna bi bila 15.000 dinara, pa sve do milion, koliko je zaprećeno za ubistvo mrkog medveda.

Najmanje novčane kazne su za puževe i one iznose po 1.200 dinara, bez obzira na njihovu vrstu. Kako navodi Danas, ako ubijete vuka spremite se da platite 300.000 dinara, za vidru 250.000, mrkog medveda čak milion dinara. Za život nekih vrsta slepih miševa 55.000 dinara, dabrova 120.000, patuljastog miša 80.000, krtice 120.000 dinara. Kazna za ubistvo guske, u zavisnosti od vrste je od 80.000 do 100.000 dinara, čaplje 200.000, bele rode 150.000 dinara. Ukoliko lišite života orla krstaša kazna je pola miliona dinara, isto je i za beloglavog supa.

Zaštićene su i manje ptice, ali i druge vrste. Ako ubijete barsku kornjaču bićete kažnjeni 10.000 dinara, tu su i vrste guštera, a ako slučajno naletite na četvoroprugog smuka i ubijete ga, spremite za za kaznu od 50.000 dinara, dok je duplo više za šarku.

Danas navodi da bube uglavnom nisu opasne po ljude i ne bi trebalo da se ubijaju, na šta već godinama upozoravaju stručnjaci. Ali ako im ne verujete, onda se spremite da platite za jelenka 12.500 dinara, riđeg šumskog mrava 40.000 dinara, ćubastu bogomoljku 12.000 dinara. Ukoliko ubijete poljskog miša, kazna je 10.000 dinara, dok je za ježa 28.000 dinara. Za svaku žabu predviđeno je da platite 1.200 dinara, skakavca 9.000 dinara, zrikavca 8.200, puža 1.200 dinara, a za medicinsku pijavicu 1.500.

Prema informacijama Ministarstva za zaštitu životne sredine, postupak otkrivanja ko je ubio životinju je složen i zahteva njihovu saradnju sa tužilaštvom i policijom. Prema istim navodima, po dobijanju informacije o ubijenoj životinji, posebno kada je reč o većem broju jedinki, nadležna inspekcija obaveštava tužilaštvo i policiju i zajedno sa stručnjacima iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije oni izlaze na teren.

Kako je objavljeno, tamo se zapisnički utvrđuje o kojoj se zaštićenoj vrsti životinje radi, a istragu o tome ko je počinilac vode policija i tužilaštvo, a Republička inspekcija za zaštitu životne sredine postupa dalje sa ubijenim jedinkama kako bi se utvrdio uzrok njihovog uginuća. Ukoliko se utvrdi ko je počinilac, tada se protiv njega podnosi krivična prijava, a predviđene kazne su, osim novčanih, koje propisuje Pravilnik, i zatvorske, i to u trajanju do tri godine. Na kraju, da nema ljudi koji ubijaju životinje ne bi bilo ni Pravilnika o kaznama, niti onog člana Krivičnog zakonika. Zato, ako ne marite za zaštićene vrste, morate da znate da je ova planeta isto toliko njihova koliko i naša, ističe Danas.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.