BALKANSKI RIS je u Srbiji ZAŠTIĆENA VRSTA – njihova brojnost je manja od 50 jedinki

Ris je najveća evropska mačka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a živi na Balkanu, Rumuniji, u Slovačkoj (Karpati) i u Rusiji do Urala i Kavkaza, i južna, koja je sitnija, a živi na Pirinejskom poluostrvu. Balkanski ris podvrsta je evroazijskog risa, najveće mačke na Balkanu.

U Srbiji je balkanski ris vrlo proređen, a naseljava Šar planinu, Koritnik, Prokletije, Mojstirsko – Draške planine, Nacionalni park Tara, Nacionalni park Đerdap, Severni Kučaj – Miroč, Deli Jovan, Južni Kučaj, Staru planinu, Rtanj, Ozren, Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji. Areal rasprostranjenja je nekad bio vrlo širok, od Atlantskog do Tihog okeana.

Djole dog preporučuje: BALKANSKI RIS: Rasprostranjenost

Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrše napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zaštićena vrsta, usled male veličine populacije.

Ova zaista prelepa vrsta divlje mačke koja može da dostigne visinu od 65 centimetara i težinu do 25 kilograma, hrani se domaćim životinjama, sitnim sisarima, a retko napada i pernate životinje. Njegova omiljena hrana su srne i zečevi. Ris nikada ne napada čoveka, ali čovek i dalje svakodnevno napada njega. Nažalost, zbog toga ima veoma male šanse za opstanak.

Sa današnjom brojkom od oko 40 primeraka, on je pod centralizovanom jurisdikcijom Ministarstva zaštite životne sredine i smatra se krajnje ugroženom vrstom.

Risevi ne žive u zajednicama već svaka jedinka ima svoju teritoriju gde živi i lovi, i to pred mrak i noću. Solitarna je životinja. Ris lovi male i srednje velike ptice, zečeve, kuniće, veverice, zmije, retko koze i ovce. Često menja svoje prebivalište prateći srne i druge životinje Kojima se hrani u njihovim migracijama.  Dnevno može da pređe od 5 do 25 kilometara.

Mužjak i ženka se sreću samo kratko radi parenja između januara i aprila. Nakon skotnosti od deset nedelja, ženka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku do sledećeg proleća. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca doživi godinu dana. Očekivani životni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izveštaji o jedinkama koje su doživele i dvadesetčetiri godine.

Kao i drugi risevi, on ima širok spektar zvukova kojima komunicira, ali generalno spada u tihe divlje mačke, osim u periodu parenja. Zabeleženo je da mjauču, sikću, reže, predu… Zvukovi kada se pare su mnogo glasniji i liče na režanje kod mužjaka, dok ženke više mjauču, samo mnogo glasnije od domaće mačke.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.