Priča o Beli iz Zaječara: Nakon spasavanja i 7 GODINA U NAJDIVNIJEM DOMU, zauvek je sklopila okice…

Ovo je priča o Beli, dirljiva priča ispričana od strane Udruženja Beta iz Zaječara. Sa mnogo različitih emocija koje će vas ostaviti bez daha. Jedan spasen pas koji je sve najteže i najlepše što je mogao, preživeo u svom životu. Jedna duša koju su, nakon što je pronašla prave ljude – tretirali kao kraljicu. A kako je sve počelo…

Početkom 2014. godine prijatelj volontera ovog Udruženja zapazio je na trotoaru, ispred jednog dvorišta, psa u lošem stanju i javio im. Mislio je da je slep. Otišli su odmah da vide o čemu se radi.  Prizor je bio toliko bolan, da volonteri pravim rečima nisu mogli da ga opišu.

Mršava zenka, krmeljivih očiju i zapušenog nosića, ležala je nepomično na trotoaru. Komšije su im rekle da je tu sedela danima. Bez hrane, vode, na suncu i vetru, sa teškom upalom pluća. Odmah je odvedena kod veterinara, koji je ustanovio da ima štenećak. Znali su da su šanse da preživi, tako mršava, bile gotovo nikakve. I posle nekoliko dana na infuzijama i terapiji, njeno stanje se nije menjalo. Odbijala je hranu, teško disala, ali im je njen pogled govorio da želi da se bori. Ljubili su je, bodrili i onda je jednog dana sve krenulo na bolje.

Belka je ovu opaku bolest uspela da pregura! A onda im je stigla poruka od devojke iz Beograda da je želi. Odmah nakon razgovora sa njom osetili su da u bolji dom ne može da ode? I nisu pogrešili. Novo poglavlje njenog života tek je započelo.

Belka je postala beogradska cura, pa se preselila u Solun, a zatim u London. Pre dve godine je dobila i druga Maxa, koji je poprilično podmladio. Vlasnici su ih prošle godine, za vreme najgoreg lockdown-a selili kolima iz Grčke za Englesku, samo da se ne bi vozili u cargu aviona.

Sa svojim udomiteljima je obišla 14 država. Nikada je nisu ostavljali nigde, uvek bi putovala sa njima. Sedenje u kafićima joj takođe nije bilo strano, a hrana joj je bila prava opsesija.

Belka je posle štenećaka imala tumor u grudima, koji je operisan. To je jedva preživela. Sve njene bolesti su se nekako nadovezivale jedna na drugu. Vid je potpuno izgubila, a bubrezi su počeli da otkazuju.

Ali, nije se dala. Ova razmažena gospođa je penziju provodila uživajući. Njeni udomitelji kažu da je mogla da priča, imala bi britanski naglasak, kao kraljica. Otud i njen nadimak – Queen B.

Najviše na svetu volela je da jede i odmara na balkonu. Imala je svoje frizere u sve tri države i bila je beskrajno voljena, mažena i pažena.

Belka je, pišu sa neizmernim bolom volonteri Udruženja Beta iz Zaječara – 22. jula, posle 7 godina u svom divnom domu, zauvek zatvorila oči. Kad im je javljeno, suze nisu stale. Obuzela ih je neizmerna tuga što je više nema, da se smeje i šalje im slike sa raznih destinacija, uz onaj savršen osećaj zadovoljstva sto je istinski uživala. Što je našla nestvaran dom i bila zaista srećna sa svojim ljudima. Mnogi napušteni psi to ne dožive nikada…

Laku noć, mila!

All photos: Udruženje Beta Zaječar.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.