•  
  •  
  •  
  •  
  •  

Volonteri navode da je saradnja sa upravama azila veoma loša i da im se prati svaki korak kad uđu u azil. Azili ili nemaju sajt za udomljavanje ili se time niko ne bavi. Ali, ono što najviše brine je stopa smrtnosti pasa. Broj pasa „eutanaziranih“, tj ubijenih u knjizi uginuća je alarmantan i upućuje na nepravilnosti i očito kršenje Zakona o dobrobiti životinja.

Eutanazija zdravih pasa u azilima je zabranjena. Nema vremenskog roka posle kog mogu ubiti ubijeni. Zakon ne zanimaju kapaciteti azila. U prevodu, ako nemate mesta, ne smeštajte pse u azil.

Ovča

,,Prihvatilište za pse Ovča je takođe, mesto gde nikom ne biste poželeli da bude. Pse izvlače sajlom, daju im elektro-šokove, polivaju ih crevom, hrana im je pomešana sa izmetom… ‘’, reči su Beograđanke Ines, koja je otišla po Šarenog, psa sa slike dole iz Privatne arhive.

Ugrinovci

Prošle godine je u Ugrinovcima izgorelo 8 pasa, a jedan u Rumi iz besmislenog razloga: paljenja strnjike na njivama! Poljoprivrednici  zapale njivu i onda odu, ostave je bez ikakvog nadzora.

Photo: A. Stevanović

 

Vršac

Koliko je stanje bilo lose u Vršcu pre dve godine, govori i činjenica da su građani potpisivali peticiju. Kao razlog peticije navodi se izgladnjivanje, zlostavljanje i lišavanje elementarnih uslova za život pasa u azilu. Ovo je za posledicu imalo međusobno ubijanje i pojavu kanibalizma. Tada je u najvećim mukama stradalo oko 200 pasa.

Šabac

Zar se svaki dobar veterinar (i normalan čovek) ne bi zabrinuo da mu je stopa smrtnosti u azilu 90%? Ali u Šapcu, ne! I koje to usluge koštaju 2000 eura mesečno? Kako se biraju oni koji će preživeti ovaj azil i biti srećno udomljeni? I kako se uopšte udomljavaju, kad sajt za udomljavanje ne postoji, a posete azilu nisu česte, ni poželjne?

Ne možemo tvrditi da su zabranjene, ali ni podataka o otvorenosti azila na sajtu JKP nema. Postoji samo podatak da služba zoohigijene radi od 7h do 15h radnim danima, što se odnosi na – pozovite šintere. Dole na slici je živahan i zdrav Milutin, koji je eutaniziran!

Sva prihvatilišta su pakao za beskućne pse. Ne postoji opština za primer:  Kruševac, Niš, Požega, Aleksinac, Jagodina, Obrenovac, Beograd , Novi Sad… Postoje samo oni koji lažu o “sjajnim uslovima” bolje ili lošije.

Nemamo tačne podatke koliko se pasa godišnje ubije, ali svakako je taj broj veliki. U nekim azilima je prijavljeno po 500 eutanazija godišnje ili više, nakon što je registrovan ulazak – jednostavno nestanu.

Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni i bolesni. Ubijanjem se problem ne rešava. Koliko je nehumano, da i ne govorimo. Trošenje miliona iz budžeta je ostalo bez rešavanja poblema populacije pasa na ulici.

Republika Srpska

Udruženje za zaštitu životinja “Kerber” nakon naloga iz Gradske uprave, izmestio je pse iz prihvatilišta u Rakovačkim barama. Psi u Banjaluci su bili prepušteni sami sebi. Jedan deo njih je bio smešten na regionalnoj deponiji, gde su neretko zbog gladi jeli jedni druge.

Ivan Begić, predsednik MDP-a Banja Luka na društvenim mrežama je objavio video snimak iz banjalučkog azila za pse. ,,Kradu na ljudima, kradu na asflatu, kradu na struju, kradu gdje stignu! Sada kradu i na jadnim životinjama”, priča Begić. Dodaje da je sporno što ne postoji nikakva kontrola, niti uvid u broj pasa koji se tamo primi, pa opravdano sumnja u malverzacije sa lažnim brojem pasa.

Hrvatska

U Hrvatskoj je pre dve godine ukinuta odredba kojom je bilo dozvoljeno da se psi u skloništima eutanaziraju po isteku roka od 60 dana. Sada je zakon promenjen i cilj je da motiviše zaposlene u azilima da što više učestvuju u udomljavanju, oglašavanju, čipovanju, sterilizaciji…

Bosna i Hercegovina

U Sarajevu su pre dve godine održani protesti u cilju zaštite pasa, pre svega ubijanja u skloništima, pooštravanja kazni za napuštanje pasa, kontrole uzgajivačnica i konačno primene zakona.

Crna Gora

Ranije smo vam pisali o situaciji u beranskom skloništu za napuštene životinje, kako dane provode u sopsvenom izmetu. Kako pored ograde vire leševi pasa… Detaljnije možete pogledati ovde.

Izmene i dopune Krivičnog zakonika

U nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđeno je povećanje kazni za zlostavljanje i ubijanje životinja. Umesto dosadašnje kazne od jedne godine, zlostavljačima životinja pretiće kazna od dve godine zatvora. Organizatore borbi životinja čeka zatvorska kazna između šest meseci i tri godine, umesto dosadašnjih tri meseca do dve godine.

Ali, šta nam vredi pooštrovanje kazni, kad niko zlostavljače ne kažnjava, nego izgleda kao da ih štiti. O tome kako i u Srbiji može da se reši problem napuštenih životinja SAMO prateći šta je recimo uradila Holandija – koja više nema pasa na ulici, pisali smo na našem blogu. Ukoliko želite da pročitate taj tekst, kliknite ovde. Pitanje je samo, zašo niko ne želi to da uradi??

 


  •  
  •  
  •  
  •  
  •