Kenijski ministar turizma i divljine, Najib Balala, je prošle godine najavio uvođenje smrtne kazne sa namerom da umanji ozbiljan problem nestanka ugroženih vrsta. On je rekao da ne postoji plan. Smrtna kazna je u Keniji teoretski dozvoljena, ali zemlja ima efektivnu zabranu izvršenja smrtnih kazni. Od 1987. godine nije izvršena nijedna smrtna kazna.
Aktivisti širom sveta su različito reagovali. Dok je većina ljubitelja divljih životinja pohvalila je tu ideju, aktivisti za ljudska prava su se pobunili protiv smrtne kazne. Ali izgleda da ništa nije moglo da promeni Balalavo mišljenje.
U stvari, veruje se da su kenijski zakonodavci trenutno u procesu praćenja predloženog zakona o smrtnoj kazni. Dok ovaj zakon ne stupi na snagu, lovokradice se suočavaju sa novčanom kaznom od 200.000 dolara ili životom iza rešetaka.
Organizacija za zaštitu divljih životinja, Save the Rhino prikuplja podatke o posledicama krivolova. U dvogodišnjem periodu od 2016. do 2017. godine, prema njihovim podacima, najmanje 23 nosoroga i 156 slonova su izgubili živote od lovokradica u samo jednoj zemlji. Organizacija Save the Rhino tvrdi da je u iste te dve godine u Africi bilo 2082 incidenta sa ubistvima nosoroga. Neposredni uticaj Balalove pretnje očigledno je promenio situaciju u 2018. godini. Broj krivolova je na celom kontinentu pao na 769.
Prema podacima National Geographic-a, skoro 30.000 slonova godišnje umre zbog krivolova. Čini se verovatnim da će i druga teško pogođena područja, poput Konga gledati da pređu sa doživotne kazne na pogubljenje. Nedavno je u Singapuru izvršena velika zaplena slonovače iz Afrike za koju se predpostavlja da potiče od oko 300 slonova.
Ujedinjene nacije se oštro zalažu protiv primene smrtne kazne za bilo koji zločin. U 2017. godini, američka vlada je predložila globalni moratorijum da se u potpunosti ukine zakonsko izvršenje. Američke vesti ukazale su da je zvaničan stav organizacije da „smrtna kazna nema mesto u 21. veku“.
U maju 2018. godine citirali su Balala kako život u zatvoru „nije dovoljan za odvraćanje i suzbijanje krivolova“.
Časopis Borgen je još više zakomplikovao ovu temu u 2017. godini. Izveštaj časopisa o krivolovu pokazao je da 80% krivolovaca živi u siromaštvu i ubija ugrožene životinje zbog novca i hrane. Pored toga, 96% krivolovaca je reklo da bi rado odustalo ako mogu da zarade na drugom mestu. To nagoveštava da mnogi ljudi koji ubijaju ove životinje rade za gospodare kriminala koji ostvaruju najveći deo zarade.
Postoji jedno glavno pitanje na koje bi predloženi zakon Kenije mogao uskoro da odgovori: da li će glavni akteri ilegalnog krivolova biti demotivisani smrću svojih radnika ili će jednostavno zaposliti nove krivolovce? Mnogi zagovornici protiv smrtne kazne smatraju da bi popravljanje ekonomskih problema u ovoj oblasti pre zaštitilo ugrožene životinje nego pretnje siromašnim meštanima smaknućem.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
