Priroda

Da li planeta NESTAJE?

Da li ste čuli da Zemlja ulazi u šesti događaj masovnog izumiranja u svojoj istoriji, prvi koji ljudi izazivaju. Slonovi bi mogli da nestanu iz divljine. Populacija vodozemaca se već narušava. Klimatske promene greju i zakiseljuju okeane, preteći uništavanju koralnih grebena.

Uništavamo prirodni svet, koji je takođe ljudski svet, ali su izveštaji alarmantni. Tri četvrtine kopna, oko 75% planete je značajno izmenjeno. Biodiverzitet opada brže nego ikad u ljudskoj istoriji. 1 milion vrsta se već suočava sa istrebljenjem, osim ako se ne preduzmu mere za smanjenje intenziteta pokretača gubitka biološke raznolikosti.

82% sisara nestaje, i to ne samo broj vrsta već i ukupan broj jedinki. Naše svakodnevne aktivnosti prete da okončaju prirodu onako kako je znamo. Veći deo te prirode već nema. Ipak, ne uspevamo da izvršimo promene za koje znamo da su neophodne. Od smanjenja emisije ugljenika za usporavanje klimatskih promena, veći nadzor krivolova i ribolova, zabrane plastike za jednokratnu upotrebu, seče šuma…

Trenutno, prema IPBES-u, zaštićeno je samo 15% kopnenog i slatkovodnog okruženja, kao i 7% morskih staništa. Rešenja su dostupna. Koraci koje moramo preduzeti nisu jednostavni, ali su nadohvat ruke. Zašto, dakle, nismo uspeli da delujemo?

Dajte doprinos u suprostavljanju klimatskim promenama. Pronađite načine da smanjite svoju emisiju ugljenika. Požari ili seča šuma doprinosi zagrevanju planete jer biljke apsorbuju ugljendioksid. Glasajte za lidere koji daju prioritet prirodi i borbi protiv klimatskih promena.

Možda se istrebljenje i klimatske promene, kao kraj prirode događaju predaleko od naših gradskih života da bismo ih videli. Možda je tempo promena, iako je brz na Zemlji, toliko spor da ne može da aktivira naše ljudske alarmne sisteme. Možda smo osmislili naše političke sisteme i ekonomije da deluju samo za kratkoročni dobitak, a ne za dugoročni opstanak.

 

Tagovi

Povezane vesti i priče

Ne propustite

Back to top button
Close