•  
  •  
  •  
  •  
  •  

Istraživanje koje je finansirala automobilska industrija je razljutilo javnost. Majmuni su učestvovali u eksperimentu u Sjedinjenim Državama koji su naručili nemački proizvođači automobila 2014. godine.

Cilj testova, koji je sproveo njujorški Istraživački institut Lovelace, bio je da se dokaže da je sofisticiranija tehnologija filtriranja smanjila štetne efekte izduvnih gasova dizel motora.

Svetska zdravstvena organizacija je ove efekte označila kao zagađivače koji uzrokuju rak.

Istraživanje se sprovelo tako što je 10 majmuna 4 sata dnevno jela rakove u blindiranim komorama i gledala crtane filmove. Tada su istraživači, kroz posebno napravljene otvore, ispuštali izduvne gasove iz nove Volkswagen bube.

Ali, kako se ispostavilo, istraživanje je namešteno! Automobil je bio opremljen “softverom za varanje”. Istraživanje je naručila industrijska grupacija koju finansiraju automobilske industrije: BMW, Daimler i Volkswagen.

Volksvagen je tada uputio javno izvinjenje svima i obavezao se da više nikada neće koristiti životinje u istraživanjima. Kompanija je takođe suspendovala izvršnog direktora koji je priznao da nije uspeo da zaustavi testove.

BMW i Daimler su preduzeli mere protiv svojih rukovodilaca koji su bili u odboru industrijske grupacije. Portparol Lovelace rekao je u e-poruci da Institut nije znao da su testovi namešteni. Kada su to saznali, odlučili su da ne objave rezultate eksperimenta.

Volksvagen ugled se sada bori i sa ogorčenjem od strane zaštitnika životinja. Oni smatraju da je upotreba majmuna kao ispitanika bila surova i nepotrebna. Posebno zato što je motivisan željom za prodajom, a ne naučnim razumevanjem zdravstvenih efekata dizel izduvnih gasova.

Po zakonu se zahteva da proizvođači automobila testiraju nivo emisija u svojim automobilima, ali ne i zdravstvene efekte emisija u njihovim automobilima. Te testove obično rade naučnici iz životne sredine, a ne industrija.

Da li je ovo prvi put da se ovako nešto dešava?

Nažalost, nije. Majmuni su već korišćeni u eksperimentima gde su udisali otrovne gasove i ranije, zbog analize zdravstvenih rizika. Objašnjenje je da se to dešavalo samo onda kada je previsok rizik za testiranje na ljudima.

Na primer, 2006. godine naučnici su želeli da znaju kako ozon utiče na decu u gradu, pa su koristili majmune kao modele. “Jer je njihova struktura disajnih puteva i postnatalni razvoj pluća sličan kao kod ljudi.”

Zatim istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu su želeli da bolje razumeju kako metanol može uticati na trudnice i njihovu novorođenčad. Izložili su četiri grupe od 11-12 ženskih majmuna jednoj od četiri različite koncentracije para metanola. Bili su izloženi dva i po sata dnevno, sedam dana zaredom, tokom nekoliko perioda, uključujući i period tokom trudnoće.

 

MEĐUTIM, ni mi bolje ne bi rekli od Alka Chandna, iz odeljenja za etičko postupanje sa životinjama:

Naš stav je da, samo zato što mi možemo ugrabiti životinje, baciti ih u sićušne kaveze i vršiti svakako zverstvo koje se može zamisliti – ne znači da imamo pravo na to!

Apsolutno se slažemo!

A kako onda sa sigurnošću možemo demonstrirati kako zagađenje utiče na ljude?

Neki naučnici favorizuju testiranje na ljudima. Nemačka asocijacija proizvođača automobila je 2015.godine finansirala jedan takav test. Proučavali su efekat azot-dioksida na ljude. Učesnici su uz pristanak plaćani oko 14 dolara na sat. Slični testovi su sprovedeni u gradovima kao što su Peking ili Delhi, oba poznata po zagađenom vazduhu.

U svakom slučaju imajte na umu – većina ovih istraživanja nema za cilj čuvanje ljudskog zdravlja već samo prodaju. U kapitalističkom društvu gde je novac sami Bog, pitanje je da li treba verovati rezultatima ovih istraživanja ikad. Sasvim slučajno smo saznali da jedno takvo istraživanje finansira sama industrija, a zašto onda mislimo da ne finansira sve? Ili većinu?

 


  •  
  •  
  •  
  •  
  •