Da li su ŽIVOTINJE PREDOSETILE ZEMLJOTRESE u Turskoj i Siriji pre nego što su se desili?

Hiljadama godina, ljudi su beležili abnormalno ponašanje životinja uoči zemljotresa. Euronews navodi da su se, u skladu sa tim, pojavili snimci životinja koje se čudno ponašaju pre razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju.

Čini se da snimci pokazuju kako psi laju i ptice unezvereno lete uoči tragedije, u kojoj je poginuo ogroman broj ljudi. Ali da li postoji nauka iza ovog „šestog čula“ – i šta istraživanje kaže?

U svetu se svake godine dogodi oko 500.000 potresa koji se mogu detektovati, od kojih oko 100 izaziva neku vrstu štete. Seizmolozi nemaju načina da znaju tačno kada ili gde će sledeći zemljotres pogoditi – tako da je interesantan potencijal da životinje budu sistemi ranog upozorenja.

Ali ideja da životinje mogu predvideti zemljotrese nije nova. Godine 373. pre nove ere, rimski pisac Aelian je pisao o tome kako su zmije, miševi i insekti pobegli iz grada Helike pre nego što ga je uništio zemljotres. U skorije vreme, zmije koje hiberniraju napustile su kineski grad Haičeng pre zemljotresa magnitude 7,3 1975. godine. Takođe, 2016. godine hiljade ptica su poletele pre nego što je zemljotres pogodio Oklahomu.

Nauka sugeriše da životinje mogu da osete početne potrese nekoliko sekundi ili minuta ranije. Kada se dogodi zemljotres, seizmički talasi izlaze iz epicentra potresa. Primarni talasi – prvi talasi koji se osećaju – su manji i ljudi ih uglavnom ne otkrivaju. Oni prethode jačim sekundarnim talasima, koji mogu potresti tlo i srušiti zgrade. Životinje – koje imaju oštrija čula sluha i mirisa od ljudi – mogu osetiti ovo par sekundi ili minuta pre ljudi.

Slonovi i ptice, na primer, mogu osetiti niskofrekventne zvučne talase i vibracije od slabih prednjih udara. Dok glodari mogu čuti zvukove visoke frekvencije koji izviru iz kamenja koji se razbija.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.