Ove grandiozne divove možete prilično lako uočiti u zoo parkovima i rezervatima, pa se stvorio lažni utisak da je ova vesta nekako uspela da se spasi i izbegne istrebljene. Nažalost, to nije tačno.
Broj žirafa je opao za 40% između 1985. i 2015.godine. Danas ih je manje od 100.000, prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN).
Lesaiton Lengoloni koji je odrastao u Keniji, mislio je o lovu na žirafe isto što i o lovu na bilo koju drugu životinju. Ovaj tzv.Samburu ratnik je izjavio agenciji AFP:
,,Trebao si biti ponosan ako ubiješ lava, a ubiti žirafu nije bilo toliko teško. Ipka, jedna žirafa mogla je hraniti celo selo više od nedelju dana!“
U Keniji, Somaliji i Etiopiji, broj žirafa je opao za 60% u otprilike tri decenije do 2018. godine (IUCN). U međuvremenu, nubijska žirafa pretrpela je tragičan pad od 97%, gurajući ovu retku sortu ka potpunom izumiranju.
Dalje, u centralnoj Africi, kordofanska žirafa, još jedna od podvrsta, svedoči smanjenju od 85%. Žirafe su u 2010. godini bile vrsta sa „najmanje brige“ na IUCN Crvenoj listi, ali su šest godina kasnije skočile na „ranjive“, što je korak do „kritične“.
„To je razlog zašto za žirafu kažemo da je pod pretnjom tihog izumiranja„, rekla je Jenna Staci-Daves, koordinatorka istraživanja na Institutu za zaštitu prirode u zoološkom vrtu San Diego.
Uprkos tome, međunarodni napori da se žirafe potpuno stave na globalni plan očuvanja je podeljeno. Šest afričkih država nastoji da reguliše međunarodnu trgovinu žirafama u skladu s Konvencijom UN o trgovini ugroženim vrstama (CITES). Kritičari međutim kažu da ima malo dokaza da je međunarodna trgovina divljim životinjama odgovorna za smanjivanje broja žirafa. Nedostatak pouzdanih podataka inače dugo ometa napore da se zaštite.
„U poređenju sa drugim harizmatičnim vrstama poput slonova, lavova i nosoroga, o žirafama znamo vrlo malo“, rekao je Simon Masiaine, koordinator u studiji i zaštiti žirafa, „danas smo još daleko iza, ali napredujemo.“
Neverovatno, ali gotovo ništa se pouzdano ne zna o populaciji žirafa u Somaliji, Južnom Sudanu i istočnim delovima Demokratske Republike Kongo, gde je prikupljanje takvih informacija teško.
Arthur Muneza iz Fondacije za očuvanje žirafa, rekao je da se prvo detakhbi istraživanje žirafa dogodilo tek 2004. godine. Podaci o žirafama često se prikupljaju kao istraživački fokus onih koji se bave drugim divljim životinjama, dodao je. Tek 2018. godine IUCN je imao dovoljno statističkih podataka da bi mogao razlikovati nivoe pretnje s kojima se suočavaju mnoge podvrste žirafe. Neke su klasifikovane kao ugrožene, dok je za druge više odgovarala klasifikacija kritično ugrožene.
Legalna trgovina delovima žirafa, uključujući one koje su prikupili lovci na trofeje u afričkim rezervatima za legalnu trgovinu, biće globalno regulisana. Zemlje članice CITES bi morale da evidentiraju izvoz žirafskih delova ili predmeta, nešto što trenutno čine Sjedinjene Države.
,,Prvi korak bi trebalo da bude sprovođenje studije kako bi se otkrio obim međunarodne trgovine i njen uticaj na populaciju žirafa“, rekao je Muneza.
Od studije do studije, od istaživanja do istraživanja, žirafe se i dalje ubijaju i polako nestaju sa naše planete.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
