Bilo je preko 200 suđenja životinjama i insektima u srednjovekovnoj i ranoj modernoj Evropi, a bićima poput svinja, pasa, pacova, pa čak i skakavaca, je suđeno i one su kažnjavane „za njihove zločine“.

Prvi slučaj koji je zabeležen bio je 9. januara 1386. u gradu Falaise u u oblasti Normandije u Francuskoj. Lokalni izvršilac priznao je primanje isplate „za svoje napore i platu zbog toga što je postavio i obesio, na mestu pravde u Falaiseu, krmaču starosti oko tri godine koja je pojela lice deteta Jonnet le Macon-a, koji je bio u svom krevetiću i kome je bilo oko tri meseca. Iako se ništa drugo ne zna o pogubljenju, osim ove potvrde, poznato je više od 200 izvršenja presuda na životinjama i insektima u srednjovekovnoj i ranoj modernoj Evropi.

Od 13. do 17. veka presude su se svrstavale u dve kategorije: sekularni slučajevi protiv pojedinih životinja koje su osakatili ili ubili ljude i slučajevi na crkvenim sudovima, protiv štetočina poput miševa i skakavaca, koji su ekskomunicirani zbog zločina povezanih sa žitom. Zapravo, jedan advokat iz 16. veka – Barthelemi de Chasseneuz, rizikovao je svoju slavu odbranom grupe pacova kojima je suđeno za uništavanje useva ječma u regionu (glumio ga je Colin Firth u filmu iz 1993. godine ,,Sat vremena svinja’’).

Ali ostaje pitanje: zašto su srednjovekovni ljudi besili svinje? Da li su verovali da životinje poseduju slobodnu volju? Da su oni razumeli razliku između ispravnog i pogrešnog? Da li je to jednostavno još jedan primer primitivnog mentaliteta „mračnog veka“?

Ovde je važno shvatiti način na koji je kazna delovala u srednjovekovnom pravosudnom sistemu, koja se u najvećoj meri temeljila na germanskom konceptu Vergild-a, odnosno kompenzaciji koju osoba plaća za prekršaj oštećenoj strani ili, u slučaju smrti, njihovoj porodici.

Vrednost žrtve bila je procenjena: ubijena žena u periodu reprodukcije imala je veću vrednost za preživelu rodbinu od starije žene, na primer. Tako je svinju koja je ubila dete trebalo žrtvovati kao deo nadoknade porodici. Krmača je vučena kroz grad do mesta pogubljenja i okačena tamo pred gomilom ljudi, koja je i sama činila deo rituala.

Sekularna suđenja zasnivala su se na ideji da se životinjama, koje su bile u službi domaćinstva, može suditi, da se nogu osuditi i pogubiti kao i bilo koji drugi član tog domaćinstva. Crkvena ispitivanja su se, s druge strane, zasnivala na pretpostavci da su, kao u Bibliji, rojevi insekata znak božjeg gneva i zato je Crkva uvek morala interveniše. Na kraju, niko nije sasvim siguran zašto su životinje kažnjene kao da su zlonamerne?!

Djole dog redakcija