Dan kada sam Pegi prvi put uzela u ruke

Iako sam godinu dana čitala, čini mi se, svaki tekst koji je ikada objavljen o maltezerima, gledala slike i upoznavala se sa rasom – nisam mogla da poverujem prizoru koji je tog dana bio pred mojim očima. Tri male bele pufne u korpi, guraju glavice ka meni. Spuštam ruku ka njima i osetim topli jezičak na svojoj koži. To je Ona. Odmah sam znala. Podigla sam je u ruke i od tog trenutka do danas retko sam je ispuštala. Mala, bela i meka, probudila je najnežnije osećaje u meni.

Prva vožnja autom

Sa sobom sam ponela korpu i ćebence za Nju, ipak je novembar, a ona je još beba. Želela sam da joj prva vožnja bude ugodna, jer napuštanje doma kojeg je do tada smatrala svojim – može biti stresno. Sa ove distance, mislim da sam ja bila pod daleko većim stresom, dok sam gledala u papir šta još sa spiska trebamo da kupimo i uradimo pre nego što je dovedem kući. Da nešto ne zaboravim i nešto ne prskočim.

A Ona? Ona je samo pokušavala da se popne dovoljno visoko i gleda kroz prozor auta (i danas na isti način uživa u svakoj vožnji).

Veterinar – hrana – posudice – pelene

Usput smo posetile veterinara, gde sam saznala sve o preostalim vakcinama i bila srećna što smo sa tim neprijatnim, a neophodnim, poslom odmah završile. Hrana za štence: četiri obroka dnevno, to sam već sve znala. I sa ovom kupovinom idemo našoj kući gde nas očekuju moja sestra i moj prvi pas shar pei Apis (i Pegin veliki bata koji joj dozvoljava sve).

Unosim je konačno i imam utisak da se, koliko je mala, ne vidi u mojim rukama, ali osećam da se pomera i pokušava da siđe. Prvo mesto na koje sam je spustila bila je pelena. I dan danas sebi zahvaljujem na tom potezu, jer je Pegi već za nekoliko dana prihvatila pelenicu kao svoj toalet.

Pegasus

Pegi je ime koje joj je iz toliko mnogo razloga pristajalo. Moj mali jednorog i simbol čiste ljubavi. Moja malena mekana pegava šapa, koja je bila roze-crna dok je bila štene.

Pegi je bila razigrana beba, a mi smo uz nju postajali razigrani ljudi. Tog dana kada je ušla kroz vrata naše kuće po prvi put i uselila se u naša srca, svojim prisustvom sve je menjala. Dan po dan, smeh je posao verni pratilac svakog njenog koračića.

Spavanje – odnos poverenja – osećaj sigurnosti

Unapred sam pripremila ćebence i plišane igračke koje bi joj pružile osećaj topline i sigurnosti. Naravno da je Pegi dobila mesto pored mene na krevetu – na jastuku. Na početku je spavala na mojoj glavi.

Vremenom smo menjali neke navike, učili šta voli, šta ne voli. Prestala sam recimo da joj stavljam šnale za kosu, jer je imala običaj da ih gricka. I sve drugo je volela (i voli) da grize.

Štenci grizu, jačaju vilicu, menjaju zube, pa je sva sreća pa postoje goveđe žile koje su tome i namenjene. I danas često kažem da zbog toga Pegi nema zubni kamenac.

Najneophodnije za dolazak šteneta

Sve navedeno je veoma važno, ali najvažnije od svega za dolazak šteneta u kuću je – ljubav. Nije uvek bilo jednostavno, jer mnoge stvari nisam znala, ali takve situacije su ispisale puno anegdota za prepričavanje i smejanje, a mi smo iz svake nešto naučili.

Moje prijateljstvo sa Pegi je put koji prelazimo zajedno od prvog zajedničkog trenutka do danas, a nadam se i u brojnim godinama koje su pred nama. Na tom putu bilo je i suza, fleka, izgriženih cipela, zdravstvenih problemčića i drugih koraka koje smo teže prešle. Svi oni su deo jednog od najlepših odnosa u mom životu. 

Ovo je istinita priča o ljubavi na prvi pogled. Kad se samo setim da nekada u ljubav na prvi pogled nisam verovala…

Marija Juzbašić i Pegi
Zapratite Pegin insta nalog
@____pegi.the.maltese___