Kućni ljubimciTop pričeVestiVesti iz regiona
Aktuelno

Dirljiva priča iz Hrvatske: “SPASIO SAM Marlija iz prihvatilišta, a onda je on SPASIO MOJ ŽIVOT”

“Da nije bilo njega, više ne bi bilo ni mene. Spasio sam ga iz prihvatilišta, a onda mi je on to vratio i spasio mi život”, kaže za Večernji list Denis Pucić. I dodaje da je Marli sve što ima i što mu treba. “Ja mogu biti i gladan, ali Marliju ne sme i ne može ništa nedostajati. Tražio sam psa kog ću voleti i koji će voleti mene. I našao sam ga”, kaže ovaj mladi Slovenac iz Velike Pirešice. Nedavno su njih dvojica obeležili pet godina zajedničkog života, a sve je počelo sasvim slučajno…

„Tražio sam psa, želeo sam zapravo nemačkog ovčara. A onda sam na internetu ugledao Marlija. Njegovu priču u Sloveniji su objavili volonteri, iako je Marli bio u Hrvatskoj. Nisam ni trena razmišljao, nije mi bilo važno kako izgleda, koliko ima godina, a nije mi smetalo ni to što je bio slep. Znao sam da je to pas kog želim“, kaže Denis za Večernji list. Ističe da ga je posebno rastužilo saznanje da slep živi u boksu, a uz to su mu još u skloništu odbrojavali dane. Rekli su mu volonteri i da su ga već udomljavali pa vraćali. Plakao je zbog svega što je čuo, ništa ga više nije zanimalo i odmah je tražio da mu dovezu psa.

„Nisam imao auto i nisam mogao sam ići po njega. Marli je došao vrlo brzo, odmah je ušao u kuću, proverio mirise i ostao“, kaže on. Bio je malo zbunjen prvih dana, ali jako brzo se snašao. I nikada nije nikakvu štetu napravio. Kad on radi, a često to traje i satima, Marli ne voli biti zatvoren. Na raspolaganju mu je celo imanje, sve je sigurno i ne može izaći iz njega, a sam bira gde će biti. Ali kad je kod kuće, kaže Denis, ne odvaja se od njega.

„Imao sam težak život, preživeo sam i nesreću u desetoj godini, a Marli je došao meni u vreme kad sam se još borio sam sa sobom. Spasio mi je život, da nije u tom trenu bio uz mene i osetio što se događa, mene više ne bi bilo. Počeo me je lizati i pomogao mi da se predomislim. I nikad više nisam pomislio na nešto poput toga, sad imam za koga živeti“, kaže Denis za ovaj list. Da mu je pas najvažniji, potvrđuje još jednim potezom – ako mu se ipak nešto dogodi, o Marliju će brigu preuzeti mama i brat koji jednako tako vole životinje, obavezao ih je na to.

Često se njih dvojica upute u šetnju u obližnju šumu, idu i među ljude, a druži se Marli i s drugim psima, iako ga to baš i ne privlači. „Verovatno jer ne vidi šta se događa oko njega“, kaže Denis. Zato su najčešće u svom dvorištu ili u kući. Kad neko dolazi, odmah dojavljuje da imaju goste. I na tome i ostane, jer nije neki čuvar, pobegne čim mu se nepoznati približe.

Za svog psa bi, ističe Denis, učinio baš sve, jer nije važno kako je njemu, važan je samo Marli. A kad su mu volonterke iz Velike Gorice tražile dom, nisu ni slutile da će se ostvariti njihove želje za psa koji nije imao sreće u životu, da pronađe čoveka koji će računati na njega. Denis je svom najboljem prijatelju pokazao put, on je njegova svetlost, a Marli za sve što je dobio vraća onako kako to samo pas zna – odanošću i bezuslovnom ljubavlju.

Priča koja ostavlja bez daha!

All photos: Večernji list/privatna arhiva.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close