Kućni ljubimciVestiVesti iz Srbije
Aktuelno

Djole dog razgovor sa veterinarom: ALERGIJE KOD PASA I MAČAKA

Ove nedelje pričali smo sa doktorom veterine Vladimirom Terzinom o alergijama koje se često javljaju kod pasa i mačaka. Zanimalo nas je šta je alergija, zbog čega se ona javlja, koji su najčešći tipovi alergija, saznali smo koji su to najčešći simptomi, na koje načine se one ublažavaju, ali i da li su opasne po život. Uz to, veterinar Terzin je dao par praktičnih saveta za vlasnike i staratelje koji vam itekako mogu biti od pomoći.

Najpre, definišimo šta je alergija. Alergija kod životinja je, kako nam je rekao veterinar, isto što i kod ljudi – histaminska reakcija na neki alergen. Što se alergena tiče, oni mogu biti razni. Najprostije rečeno, ona znači reagovanje organizma na alergene iz okruženja. Alergija može biti genetski predisponirana, ali i ne mora. Na polene, hranu i slično, alergijske reakcije mogu biti urođene. Takođe, alergija može biti i stečena, i da se u organizmu recimo vremenom javi reakcija na određene lekove, poput antibiotika, koje pacijent godinama ili čak 50 puta može da primi, ali da 51. put dođe do reakcije organizma.

Najčešći su dvostruki tipovi alergija. Oni koje ste uneli u sebe hranom ili nutritivni alergeni. Tu se može javiti reakcija na gluten ili neke vrste proteina, što se pasa tiče nutritivni alergeni se najčešće nalaze u žitaricama, ptičjem mesu poput piletine, pačetine, ćuretine. Drugi tip alergena su alergeni iz spoljne sredine – poleni i sl.

Alergija se najčešće ispoljava svrabom određenih delova tela – najčešće ušiju, njuške, šapa. Kod uzimanja lekova/antibiotika i reagovanja organizma na njih, javlja se i generalizovani tip alergenske manifestacije gde dolazi do oticanja sluznice i mogućeg ugušenja. Ista manfestacija javlja se i prilikom uboda pčele ili ose, što se smatra za izuzetno opasnu stvar. Zbog toga se preporučuje da se nakon ujeda vlasnik ili staratelj sa psom/macom odmah javi veterinaru.

Najčešći alergeni u hrani su, kao što je već rečeno – žitarice, ptičje meso poput piletine, pačetine, ćuretine, ali u ovu kategoriju može spadati i sve ostalo, poput proteina jaja, gde može nastati stanje poput koprivnjače kod ljudi.

Alergija se može javiti u svim životnim dobima. Najpre se može javiti rano, do godinu dana starosti psa ili mace, ali se mnogo češće javlja u zrelijem dobu ili kasnijem zrelom/starijem dobu zbog oslabljenog imuniteta.

Rešava se hipoalergenskom hranom koja ima takav tip proteina koji neće izazvati alergijsku reakciju organizma. Izbor hrane je zapravo rešenje. Danas postoje spremne hrane namenjene ovoj vrsti pacijenata, što ranije nije bio slučaj, pa se nutritivna alergija dosta lakše rešava. Zanimalo nas je i da li postoje dodaci ishrani, suplementi (i koji) za poboljšanje imuniteta i kvaliteta kože i dlake. Kako nam je rekao, tih suplemenata ima mnogo i oni su vitaminsko-nutritivne prirode. Pre svega, odlični su oni koji sadrže cink i kobalt. Cink se prvenstveno preporučuje zbog svoje dvostruke uloge koju ima – za izgradnju dlake i imuniteta kože.

Veterinar Terzin je napomenuo da pas ili maca mogu da imaju samo jednu jedinu buvu i da od nje dobiju alergiju ogromnih razmera.

On naglašava da samo jedna buva može napraviti ozbiljne problem na koži. A takva vrsta problema se dugo, teško i problematično leči. Kada se koža alergenski ošteti ona postaje podložna za naseljavanje bakterija i gljivica, pa se veterinar prvenstveno mora okrenuti njihovom lečenju.

Preporuka je da se usled promena na koži uzme bris koji je važan za dalji tok lečenja. Analiza će pokazati da li će se lečiti antialergenskim medikamentima ili i lekovima za gljivice. Uvek se mora uzeti u obzir da se promene na koži javljaju i usled drugih stanja poput šugarca ili drugih oboljenja metabolizma (dijabetes ili probemi sa bubrezima) što se manifestuje na koži. Koža je ogledalo organizma. A problem sa kožom uvek i jasno ukazuju na problem sa imunitetom ili parazitozama.

Veterinar Terzin posebno izdvaja i alergiju na toplotu. Ona se najpre javlja kod dugodlakih pasa i jako može da liči na alergiju na buve. Sa ovim treba biti oprezan. Pacijenta najpre treba očistiti od spoljašnjih parazita, zatim pristupiti antialergenskoj terapiji. Potrebno je dozvoliti koži da diše, ošišati psa, pogotovo tokom leta i visokih temperatura.

Veterinar preporučuje tablete raznih proizvođača koje deluju na spoljne parazite. Što se tiče spot on-ova, ukoliko se koriste kao zaštita, napominje vlasnike da u prva 24 časa ne diraju psa u predelu vrata gde se ovaj preparat nanosi, jer ga mogu skinuti, što znači da preparat neće imati nikakav efekat. Takođe, odmah po nanošenju pas/maca ne treba da se kupaju niti izvode na kišu, iz istih razloga. Veterinar Terzin kaže da su veterinari sigurni u tablete koje su se pokazale kao odlična zaštita protiv buva i krpelja, ali i u borbi protiv šugarca i demodikoze.

Još jedna vrsta alergije, atopija, ima odlike dermatitisa kome se ne zna poreklo. Atopijski dermatitis (ekcem) je hronično, zapaljensko oboljenje kože koje karakterišu promene u vidu crvenila, svraba i skvama na koži. Leči se kortizonima. Veterinar kaže da se ovaj lek mora precizno upotrebljavati. Kortizonski preparati se koriste i kod nutritivnih alergija. Atopijski dermatitis ima sve odlike dermatitisa. Kod njegovog dijagnistikovanja bitno je isključivanje svih nutritivnih alergena.

Kako nam je rekao, alergijska imuno terapija ili desenzibilizacija je još jedan način lečenja alergija kada nam je poznato koja vrsta antigena je izazivač reakcije. Ova vrsta lečenja se naziva i vakcinacija protiiv alergije. Najčešće se primenjuje kod alergija koje su iz našeg okruženja (polen, grinje, kućna prašina itd).

Veterinar upozorava da alergije mogu biti opasne po život, pogotovo generalizovane. Npr. kod davanja lekova na koje su pas ili maca alergični može doći do oticanja sluzokože, pa i ugušenja. Posebno treba biti oprezan kod ujeda insekata. On savetuje da vlasnici moraju voditi računa o spoljašnjim parazitima. Od izuzetnog je značaja eliminisati ih na vreme. Takođe, što pre klijenti uoče reakciju na određenu vrstu hrane, ukoliko ona postoji, utoliko je lakše otkriti uzrok alergije. Još jednom naglašava da je redovno čišćenje od parazita i odgovarajuća ishrana osnovna prevencija.

Još jednom se zahvaljujemo veterinaru Terzinu na razgovoru i pomoći u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve, kliknite OVDE.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close