Djole dog autorski tekstoviKućni ljubimciVestiVesti iz Srbije
Aktuelno

DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: KAKO POMOĆI PSU U STRESNIM SITUACIJAMA

Znamo da psi mogu da reaguju izuzetno burno usled ekplozije petardi i drugih pirotehničkih sredstava o čemu smo već pričali da doktorom veterine Vladimirom Terzinom, i da ta reakcija može rezultirati brojnim zdravstvenim problemima. Nažalost, neretko i infarktom i smrću.

Međutim, to nije jedina stresna situacija koju psi doživljavaju. Ima puno ljubimaca koji se boje odlaska kod veterinara, na primer, možda i toga da ostaju sami kod kuće, putovanja i i slično. Obratili smo se ponovo doktoru veterine Vladimiru Terzinu i potražili dodatne savete kako da zaštitimo naše pse, kako da se ponašamo i šta možemo da uradimo da smanjimo njihov stres i neželjene posledice.

Kako mi možemo da pomognemo psu u tim situacijama? Drugim rečima, koje proizvode možemo da koristimo za umirenje i da li se uvek prethodno treba posavetovati sa veterinarom. 

Stres se kod pasa može javiti u različitim situacijama koje im se iz nekog razloga ne sviđaju. Na primer, stres se može javiti kada pas treba da ide napolje, a njemu se ne ide; ili kada je gužva, ili ako ga je neki drugi pas napao…

Postoje mnoga sredstva koja su namenjena baš psima za umirenje, a u nekim situacijama im se mogu dati sredstva koje koristimo mi. Međutim, u svakom slučaju vlasnik bi trebalo da se posavetuje sa veterinarom, naročito ako se daju sredstva za smirenje koje koriste ljudi jer se doze i način primene razlikuju.

U nekim slučajevima sredstva za smirenje mogu da daju pogrešne signale i prikriju neke druge simptome, recimo neurološke. Vlasnici pasa često kriju stvarnu situaciju, pa kada dođu kod veterinara kažu da je uobičajeno miran a oni su mu dali sredstva za smirenje, a veterinar to može da protumači pogrešno. Takođe, vlasnici često kriju da je neko ponašanje psa trajalo 2-3 dana, a ono traje recimo 3 nedelje. Uvek treba reći istinu veterinaru kako bi on mogao da reaguje na adekvatan način.

Nijedno sredstvo vlasnik ne trebalo da daje psu bez saveta veterinara, čak i ona koja se izdaju bez uputa i samo u situacijama kada postoji realna potreba za njima. Sva hemija za modifikaciju ponašanja koja se daje bez reda i cilja dovodi do toga da organizam stekne imunitet i tako imaju umanjena dejstva ili nemaju efekta.

Kada su u pitanju preparati, koji se mogu koristiti bez bojazni o nuspojavama kod pasa?

Ne postoje preparati koji nemaju nuspojave, svi imaju neki efekat naročito je to izraženo kod pasa sa hroničnim oboljenjima srca, jetre, bubrega… Nekontrolisana upotreba može dovesti do velikih problema i zato se mora posavetovati sa veterinarom koji će na osnovu procene stanja preporučiti određeno sredstvo.

Da li postoje neki prirodni preparati koje mi imamo u kući, a koje možemo da koristimo za umirenje? Recimo, ulje kantarona ili žalfije…

Ova navedena ulja nisu za umirenje. Žalfija se koristi kod problema sa urinarnim traktom, a kantarion za smirivanje upala. Eventualno se može koristiti CBD ulje konoplje, koje se koristi i u slučajevima hroničnih oboljenja zglobova i za eliminisanje bola.

Kako da znamo kada treba posegnuti za preparatima?

Za preparatima treba posegnuti pred neki očekivani događaj, ali uz savet veterinara. Recimo kada idete na neke proslave, putovanja, kada ćete biti u nekoj gužvi…

Da li se u određenim situacijama, strah može redukovati i na drugi način? Recimo kada pas ostaje sam u kući ili kada putuje? Ili recimo, kako redukovati strah kod psa zbog odlaska kod veterinara?

Najvažnije je ponavljanje situacija. Ukoliko će pas ostajati duže vreme sam, potrebno je postepeno da se navikava na tu činjenicu. Svaki dan treba da ostajete duže napolju, ili da se obučete i ostanete recimo sat vremena i on će videti da se ništa ne dešava. Na taj način će jednostavno prestati da reaguje na vaše izlaske, jer ćete nekada ostati napolju 2-3 minuta, nekada 2-3 sata ili ćete jednostavno ostati obučeni u kući. Takođe, možete im puštati muziku, jer tako imaju osećaj da nisu sami.

Postoje psi koji ne reaguju posebno na odlaske kod veterinara, ali ima i onih kojima je to jako stresno. Moj savet je da se posete ponavljaju. S vremena na vreme, recimo jednom u 1-2 nedelje vlasnici sa svojim psima treba da svrate do veterinara, a da se ništa ne dogodi. Tada će dobiti neku poslasticu i tako shvatiti da ne mora svaka poseta da bude stresna.

Ukoliko planirate da idete na put i u toku putovanja pas postane uznemiren, ne treba mu dati sredstvo za smirenje kada stignete na destinaciju, jer je tada uzrok stresa nestao, već kada se vraćate.

Još jednom se zahvaljujemo veterinaru Terzinu za pomoć u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve tekstove nastale iz ragovora sa veterinarom, kliknite OVDE.


Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.

 

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close