DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: KOŽNA OBOLJENJA KOD PASA

Uvek pamtim rečenicu jednog našeg starog profesora: „Kolege, ne postoji ni jedan organ koji je više izložen analaziranju, adspekciji i svim drugim vrstama pregleda, a koji je teže lečiti, nego što je koža“. Vođen ovakvim saznanjem uvek sam bio sklon da, kada vidim psa sa promenama na koži, zastanem i posvetim punu pažnju takvom pacijentu. Na ovaj način započinje razgovor o kožnim oboljenjima kod pasa naš sagovornik – doktor veterine Vladimir Terzin.

Kako je rekao za Djole dog, najčešći i prvi simptom koji će vlasnici primetiti je svrab ili iznenadno i ekscesno češanje. I na tom prvom koraku moramo biti jako oprezni. Čovek se prosečno počeše između pedeset do osamdeset puta dnevno – nesvesno. Isto čine i naši pacijenti. Da bi razlikovali da li je to češanje normalno ili eksceno, treba posmatrati psa. Češanje je najčešće nesvesna radnja i ako je pas obavi bez posebnog posvećivanja pažnje samoj radnji, na to ne treba obraćati pažnju. Međutim, ako je češanje uporno, ekscesno i često, možemo biti sigurni da postoji neki patološki ili parazitarni uzrok. Time smo već obavili polovinu posla.

Ipak, druga polovina je malo teža.

Osim svraba, promene koje možete videti su rane (uključujući i hot spot), suva kož posuta sitnim ljuspama, osipi, crvenilo, perut, proređena dlaka ili mesta bez dlake, neravnine i razne vrste otoka. Sve ove promene asociraju na poremećaje i oboljenja. Zanimljivo je da kod mnogih kožnih bolesti promene koje možete videti prolaze kroz sve ove faze ili se dobija mešavina pojavnih promena na koži.

Uzroci promena na koži mogu biti sledeći:

Alergije, koje možemo podeliti u dve osnovne kategorije

Alergeni iz okruženja u koje pre svega računamo algene iz okruženja u kome se pas nalazi. U spoljašnjoj sredini to su načešće trava, polen i razne vrste divljeg bilja, a u stanu, glavni algeni su kućna prašina i grinje. Ove alregije se nazivaju i atopije, sa tim što naši ljubimaci ovakav tip alergije najčešće pokazuju svrabom koji se javlja na njušci, oko očiju i na stomaku (kada prolaze kroz travu), dok su kod ljudi simptomi kijanje i suzenje, što je kod pasa retko.

Nikako ne treba zaboraviti ni alergiju na toplotu ili na promenu hladno-toplo gde je glavna aregetska manifestacija kijanje ali i tzv. reverse sneeze (obrnuto kijanje).

Alergeni iz hrane koji takođe izazivaju svrab, naročito na licu, šapama ili oko anusa. Najčešći uzrok ovom stanju su proteini iz hrane, uglavnom iz goveđeg ili pilećeg mesa i mlečnih proizvoda. Ovde nikako ne treba zoboraviti i malo ređe alergije – na pšenicu, glutene i aditive u hrani. Postoje psi koji su alergični i na povrće. Ovakvi tipovi alergija se najčešće leče eliminacionom ishranom, gde se izbacuju iz ishrane proteini ili hrana za koju sumnjamo da je izazvala alegiju.  Danas postoje i hipoalregetske hrane koje rešavaju ove probleme uspešno.

Impetigo je zarazno i kontagiozno oboljenje koje se najčešće prenosi sa majke na štence. Javlja se u obliku bubuljica ili manjih i većih bula na koži koje mogu da pucaju i da se otvaraju kao rane.

Gljivične bolesti kože su veoma česte. Njihova podloga su najčešće oštećenja kože ( buve, krpelji), rane raznih vrsta i alergije. Ove bolesti naprave primarno oštećenje kože na koje se kasnije nasele gljivice koje dalje komplikuju osnovnu bolest. Neophodno je uzeti bris kože i na taj način usmeriti terapiju sa lokalnim antimikoticima. Ako je zahvaćena veća površina kože, neophodno je u terapiju uključiti i tablete za generalizovanu mikozu. Gljivice se kao osnovno oboljenje mogu javiti u ušnom kanalu, preponama, okolini anusa, između prstiju i na bradi. Ne treba nikako zaboraviti da ove vrste mikoza često mogu napasti i parenhimatozne organe, te je potrebno sa pažnjom ispratiti stanje ovakvog pacijenta. Takođe, većina mikoza koje se javljaju kod pasa, mogu biti opasne i za ljude. Vlasnika moramo obavezno obavestiti o ovoj mogućnosti i objasniti potencijalne pojavne oblike mikoze kod ljudi.

Krpelji i buve su takođe veoma česti uzročnici promena po koži u vidu alergija pa sve do težih oblika upale kože. Krpelji mogu izazvati značajne upale kože na mestu ujeda, a ako ih ima više na telu mogu dovesti i do generalizovanih upala kože. Buve takođe izazivaju iritacije kože ali njihova pljuvačka može dovesti i do opšte alergetske reakcije oirganizma i do upale celog kožnog pokrivača. Neophodno je uzeti bris kože i utvrditi o kojoj se vrsti uzročnika radi i obavezno započeti antibiotsku terapiju.

Demodikoza je parazitsko oboljenje kože pasa. Izazivač je Demodex canis, parazit koji živi u folikulu dlake. Pod mikroskopom ovaj parazit izgleda kao izdužena cigareta i ima četiri para nogu. Smtra se da svi psi imaju i da na sebi nose demodikozu koja se javlja kao bolest kod mladih pasa, malađih od osamnest meseci (neformiran imuni sisitem) ili u slučaju velikog pada imuniteta koji može biti izazvan trovanjima, bubrežnim oboljenjima, svim vrstama hroničnih bolesti, kao i kod hormonskih poremećaja. Zanimljivo je napomenuti da i ljudi mogu biti nosioci ove vrste parazita.

Međutim, demodikoza nije prenosiva bolesti i ne prenosi se sa psa na psa niti se može preneti na ljude. Prvi vidljivi simptom je opadanje dlake oko očiju ili tzv sindrom naočara. Dijagnostika je relativno jednostavna i izvodi se uzimanjem skarifikata kože. Ovu vrstu pregleda je neophodno uraditi i zbog diferencijacije između demodikoze i šugarca jer su simptomi i izgled obolele kože veoma slični. Lečenje je danas lako uz preparate koji uspešno neutrališu ove parazitoze.

Alopecija predstavlja opadanje dlake koje može biti ograničeno ili generalizovano. Veoma često poremećaji u hormonskom stausu mogu dovesti do promena na koži u vidu upala ili u obliku opadanja dlake. Hipotireoidizam dovodi do opadanje dlake na celom telu, a na početku bolesti, pre svega, na repu (sindrom pacovskog repa). Veoma slični simptomi se javljaju i kod Kušingove bolesti. Alopecija se može javljati u vidu sezonskog opadanja dlake, naročito u jesen, ali se ove promene uglavnom same povlače i prolaze spontano i bez lečenja.

Na kraju, moramo biti svesni da je zdravlje kože od vitalnog značaja za opšte zdravstveno stanje. Poremećaji na koži veoma lako mogu dovesti do opšteg pada imuniteta i do pojave drugih oboljenja. Koža je ogledalo stanja organizma vašeg ljubimca.

Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.