DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: KRPELJI

Ove nedelje razgovarali smo sa doktorom veterine Vladimirom Terzinom o krpeljima. Krpelji nisu aktuelna tema u sred zime, ali s obzirom da se vreme menja i da temperatura varira – sigurni smo da su mnoge od vas krpelji i u ovo doba godine iznenadili… Otuda ovaj razgovor baš sad – da saznamo da li ljubimca treba štititi preparatima cele godine, šta možemo sami da radimo u smislu preventive, da li je opasno ako ne skinemo dobro krpelja, pa sve do informacija kada je potrebno obratiti se lekaru i bolesti koje krpelji prenose.

Iako sada nije sezona krpelja, zbog promena u vremenu i povišenim temperaturama koje nisu karakteristične za ovo doba godine, opet se susrećemo sa tim napastima. Recite nam, na kolikoj temperaturi mi treba da brinemo o našem psu i zaštiti od krpelja? Da li je već 4-5 stepeni pogodno za njih i postoji realna bojazan da napadnu psa?

Krpelji su prisutni tokom cele godine. Postaju aktivni na termperaturama od 10 do 12 Celzijusovih stepeni i naročito im pogoduje baš ovakvo promenljivo vreme, kada se smenjuje toplo-hladno. Zimi se mogu naći  u nekakvim nišama gde se sklone, ili u zelenilu, u zgrdama, podrumima…

Šta još možemo da radimo, osim preparata za prevenciju, kako bi bili sigurni da nema krpelja na psu?

Vlasnik može da kada se vrati iz šetnje sa psom prekontroliše psa, mada kod dugodlakih pasa je teže uočiti krpelja, jer u momentu kada se zakači, on je mali i teško vidljiv. Takav fizički pregled u stvari nije pouzdan.

Preporuka je da zimi psi nose kvalitetne ogrlice za zaštitu i tada nije potrebno davati tablete, dok na proleće je mnogo bolje i sigurnije preći na oralne preparate.

Ako se desi da se krpelj zakači, kako ga skinuti?

Svakako je najbolje da se skine fizički okretima levo-desno. Nikako ne treba primenjivati lak, alkohol i druga takva sredstva, jer tada krpelj izbacuje iz svojih pljuvačnih žlezdi – sadržaj koji može biti veoma infektivan.

Ako je ostala glava krpelja u telu psa, a to nismo videli – na šta treba obratiti pažnju?

Glava krpelja ne može da ostane u telu psa. On na glavi ima rilicu i ona ostaje, a to nije ništa opasno tako da ne treba pridavati poseban značaj. Neke kolege pokušavaju da otklone hirurški, međutim to nije potrebno jer ta rilica otpadne sama.

Da li svaki put moramo biti zabrinuti da li je krpelj preneo neku bolest psu – čak i ako ga vrlo brzo uklonimo? Drugim rečima, treba li svaki put da se obratimo veterinaru?

Preporuka je da se nakon ujeda krpelja sačeka 5-7 dana da se vidi da li ima simptoma, a najbolji način je da se krpelj odnese na analizu da se utvrdi da li je infektivan i tako se na vreme može reagovati i dati potrebna terapija.

Recite nam nešto o bolestima koje prenose krpelji.

Najčešće se javljaju: erlihioza – krvni parazit napada trombocite što dovodi do unutrašnjeg krvarenja, babezioza – parazit krvi napada eritrocite i nakon 10 dana dovodi do anemije. Ponekad može biti toliko ozbiljno da se mora uraditi transfuzija krvi. Treće najčešće oboljenje je lajmska bolest.

Kako se bolesti leče i kakva je stopa preživljavanja? Ili – koliko krpelji mogu da budu opasni po zdravlje i život našeg psa?

Krpelji su ekstremno opasni i ako se ne primate simptomi na vreme može doći do smrtnog ishoda. Svakako se savremenim lekovima lako leče, u suprotnom može doći do oštećenja bubrega, jetre… Povećan broj oboljenja je bio u period od 1995.godine do 2005.godine gde su iz Hrvatske stigle nove vrste krpelja koji na našoj teritoriji nisu postojali. Sada se broj akutnih oboljenja normalizovao i ušao u očekivani prosek.

Koliko ste u vašoj praksi imali pacijenata sa nekom bolesti koju prenose krpelji i kakav je bio put oporavka? To, pretpostavljamo, zavisi i od starosti psa, njegovog zdravstvenog stanja, hroničnih bolesti… ?

Sam oporavak zavisi od brojnih faktora, ali pre svega je značajno da se na vreme otkrije i uradi brza dijagnostika kako bi se dala pravovremena terapija.

Preventiva je ključna. Shodno prethodnom, kada preporučujete zaštitu? Da li je možda treba da se orijentišemo prema vremenu, ne mesecima? Ili mestima gde idemo i temperaturi?

Upravo tako, kao što sam ranije naglasio krpelji su prisutni tokom cele godine – nekada su aktivniji nekada se umire, zato je potrebno zimi koristiti ogrlice i uvek biti na oprezu.

Još jednom se zahvaljujemo veterinaru Terzinu za pomoć u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve tekstove nastale iz ragovora sa veterinarom, kliknite OVDE.

Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.