Kao i mnogo puta do sada, o novoj temi vezanoj za kućne ljubimce obratili smo se veterinaru Vladimiru Terzinu, sa kojim sarađujemo duže vreme. Danas smo se odlučili da postavimo pitanja vezana za leptospirozu. Zanimalo nas je kakvo je to oboljenje, koji su simptomi i na koji način se dijagnostikuje.
Leptospiroza je veoma zarazno oboljenje. Prema iskustvu veterinara Vladimira Terzina, kolege ga retko dijagnostikuju i prijavljuju. Generalno, od leptospiroze najčešće oboljevaju psi, ali mogu oboljevati i mačke i ostale životinje. Kako nam je rekao naš sagovornik, uzročnik ovog oboljenja je Leptospira spirochete.
Pas se može zaraziti preko zagađene hrane, urina, vode, a posebno nakon kupanja pasa u stajaćim vodama.
Ova bakterija se širi celim telom napadajući sve organe – jetru, bubrege, reproduktivni sistem, ali može izazvati i oštećenja na centralnom nervnom sistemu.
Simptomi su pre svega, povišena temperatura (do 39,5), drhtanje/groznica, povremeno povraćanje, slabost, spontani neproduktivni kašalj, odbijanje hrane. Pored ovih uobičajenih simptoma, mogu se javiti i neki specifičniji, kao što su petehijalna krvaranja po desnima ili po koži, bledilo vidljivih sluzokoža, krv u stolici ili u povraćenom sadržaju kao i izrazito ukočen hod. Kod ženki, bez obzira da li su sterilisane ili ne, pojavljuje se krvavi vaginalni iscedak. U kasnijem toku se javlja žutica na vidljivim sluzokožama, navodi veterinar Terzin.
Što se dijagnostikovanja tiče, potrebno je uraditi kompletnu krvnu sliku. Kako navodi Terzin, najlakša dijagnostika sa sigurnošću od preko 90% je putem brzih testova sa uzorkom ili pune krvi ili urina koja dokazuje prisustvo DNA leptospire. U praksi se najčešće preporučuje da se uradi DNA test iz urina, jer je tu uvek najveća koncentracija uzročnika. Može se uraditi i titar antitela.
Veterinar Terzin naglašava da ako se dijagnostikuje leptospiroza, mora se upozoriti vlasnik da se radi o zoonotskom oboljenju.
Ukoliko se dijagnostifikuje leptospiroza, ljubimca je najsigurnije hospitalizovati, kaže nam veterinar Terzin.
Pse sa navedenim simptomima treba odmah odvesti kod veterinara. Tekstovi koje kreiramo su samo informativnog karaktera i jedino stručno lice – veterinar, može da postavi dijagnozu i prisupi lečenju.
Pas se može uspešno, ali kod slučajeva gde je dijagnoza postavljena kasno – lečenje je dugotrajno i neizvesno. Najbolja preventiva je vakcina, ukoliko znate da je pas izložen riziku od zaraze sa ovom bakterijom.
Još jednom se zahvaljujemo veterinaru Terzinu za pomoć u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve tekstove nastale iz razgovora sa veterinarom, kliknite OVDE.
Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
