Kućni ljubimciPreporukaVestiVesti iz Srbije
Aktuelno

DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: MIŠ KAO KUĆNI LJUBIMAC

Miševi su neodoljivi i neobični kućni ljubimci, zanimljivi za posmatranje. Oni ne zahtevaju mnogo angažovanja od strane vlasnika. Društveni su, a ako im se obraćate –  mogu da nauče vašu boju glasa i na nju reaguju. Brzo ćete postati prijatelji! Miševi obožavaju poslastice, pa se i tako može doći do njihovog srca.

Za pomoć u stručnim savetima i kreiranju teksta, obratili smo se veterinaru Vladimiru Terzinu, sa kojim sarađujemo duže vreme.

Najpre, nekoliko osnovnih informacija. Miš je glodar. Postoji čak 38 vrsta miševa, od kojih je najpoznatiji kućni ili domaći miš, koji se može naći u svim delovima sveta osim na Antarktiku. Veličina odraslog miša je između 4,5 i 12,5 cm. Divlji miševi imaju siva, smeđa ili bela leđa, a na repu imaju gustu dlaku.  Miševi su noćne životinje, ali mogu biti aktivni i po danu. Životni vek je od 3 do 5 godina. 

Obično se kao kućni ljubimac čuva samo jedan miš, ali ako ih je više – bolje su dve ženke ili mužjak i ženka (nikako dva mužjaka). Veterinar Terzin kaže da je i sam na Veterinarskom fakultetu imao prilike da vidi kako su dva mužjaka agresivni jedan prema drugom.

Miš voli svoju privatnost pa mu je potreban veći kavez kako bi mogao da bude dovoljno aktivan. Morate mu obezbediti i za skrivanje, na primer neku pećinu u koju bi se zavukao i tu mirno i bezbedno spavao. U kućici se oseća najsigurnije, tako da je najbolje ne uznemiravati ga dok je u njoj.

Vodite računa o higijeni prostora vašeg ljubimca. Čišćenje kaveza je potrebno obavljati svakih 3-4 dana. Ukoliko su u manjim kavezima, mišići mogu biti skloni gojenju, postati tromi, bezvoljni… To može dovesti do srčanih i drugih oboljenja.

Pripazite da kavez nije na promaji i da nema temperaturnih oscilacija. Na dnu kaveza treba posuti piljevinu, kao i seno. Miševi u prirodi jedu svašta, pa tako bi trebalo da hrana uključuje razne semenke, kukuruz, pšenicu, ječam, semenke suncokreta i dr.

Prednji zubi miševima rastu tokom celog života, pa je potrebno obezbediti mineralni kamen, drvo ili neki drugi predmet za grickanje, kako im ne bi prerasli. Generalno, veterinar Terzin nije imao prilike da ima miševe kao pacijente, ali jeste pacove. Kaže da su slični po načinu života, ishrani, kao i načinu čuvanja. Dlaka im je kao pliš, inteligentni su, interesantni, vole društvo, prepoznaju svog vlasnika i vrlo su razigrani…

Koja je razlika između pacova i miševa? I jedni I drugi spadaju u glodare. Razlike između njih, ako zanemirimo fizički izgled su pre svega u ponašanju. Pacovi su veoma oprezni i biraju kako će i kada prići, kako čoveku tako i nekom nepoznatom objektu. U tom smislu ne vole neke novine u svojoj okolini i ne vole premeštenje kaveza u kome žive na drugo mesto.

Miševi, s druge strane, veoma su radoznali i istražuju sve što je novo. Dakle, sa njima možete više da se igrate u smislu osmišljavanja novih iizazova u njihovoj okolini. Premeštanje kaveza im ne smeta.

MIševi su do skoro bili češći kućni ljubimci. Međutim kako vreme prolazi i kako raste razumevanje ponašanja životinja, pacovi polako preuzimaju primat verovatno i pre svega zbog svoje veće inteligencije.

Zahvaljujemo se veterinaru Terzinu za pomoć u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve tekstove nastale iz ragovora sa veterinarom, kliknite OVDE.


Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Back to top button
Close