Ove nedelje razgovarali smo sa doktorom veterine Vladimirom Terzinom o parvovirusu. Saznali smo kod koga se najčešće javlja, kako se prenosi, koji su simptomi, kako se leči i niz drugih informacija značajnih za ovo oboljenje. Zbog teme koja je izuzetno važna i brige da nešto ne izostavimo u našoj interpretaciji, ovaj tekst objavljujemo u formi intervjua.
Nažalost, čujemo svakodnevno o parvovirusu i nekom životiću koji se zbog njega ugasi. Objasnite nam: kako je moguće da je toliko obolelih od parva u Srbiji, dok recimo – samo kao primer, navodimo Sloveniju gde je daleko manje slučajeva?
Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: vakcinalni krug u Sloveniji je veći. Vakcinacija je ključna.
Šta je parvovirus i pod kojim imenima je ta bolest još poznata?
Parvovirus je, kao što samo ime kaže virusno oboljenje i ono se prvi put pojavilo u SAD, a tek se 80tih godina su zabeleženi prvi slučajevi u Evropi. Iako se još naziva i mačijom kugom, ovo oboljenje nema nikakve veze sa mačkama – one ne oboljevaju od ovog virusa niti ga prenose.
Kako se bolest najčešće prenosi?
Prenosi se kontaktom, kapljičnim putem, a s obzirom da je na početku oboljenja virus najviše prisutan u stolici, kada drugi psi omirišu feces vrlo lako se zaraze.
Kako se najčešće ova bolest prenosi?
Pojedinačni slučajevi se retko javljaju. Prenosi se kontaktom, kapljičnim putem, a s obzirom da je na početku oboljenja virus najviše prisutan u stolici, kada drugi psi omirišu feces vrlo lako se zaraze.
Koji su prvi simptomi parvovirusa i kako se njegovo prisustvo u telu psa potvrđuje?
Na početku oboljenja se javlja mešovita stolica (malo normalna, malo dijareja), povišena temperatura, psi se ponašaju letargično, bez interesovanja za okolinu, dolazi do dehidratacije i već treći ili četvrti dan se javlja krvava stolica. U kasnijem toku oboljenja može se javiti anemija.
U cilju dijagnostike neophodno je uraditi krvnu sliku i analizu fecesa, a uz to su na raspolaganju i brzi testovi, po principu PCR testova.
Kako se parvovirus leči i kakva je prognoza za oporavak?
Terapija se sastoji od antibiotika koji pomažu organizmu da se spreči aktivacija sekundarnih bakterija, vrši se rehidratacija pasa, daje se pomoćna terapija za sprečavanje krvarenja, u nekim slučajevima i infuzija i transfuzija kako bi se pas izborio sa infekcijom.
Ranije su na tržištu postojali hiperimuni serumi koji su pružali gotov imunitet na određeno oboljenje, ali danas ih u našoj zemlji nema, mogu se evetualno naći na tržištu Češke Republike.
Prognoza je nesigurna. Najčešće napada mlade pse koji nemaju oformljen imuni odgovor, dobru kondiciju, koji nisu dobro hranjeni ili ako su rano odvojeni od majke. Ovo poslednje je veoma bitno, jer štenci prvih dana života piju kolostralno mleko majke koje je puno antitela i tako stiču pasivni imunitet koji može da traje do 58 dana, kada treba da prime prvu vakcinu. U poslednje vreme se mnogo rani sa vakcinama i daju se već sa 5-6 nedelja, ali ipak treba sačekati da napune dva meseca I revakcinisati ih sa tri meseca.
Sa 25-30 dana života potrebno je početi sa prehranom i to starter hranom jer i vrsta ishrane diktira nivo imuniteta i kondiciju organizma.
Kad najranije štene sme da izađe napolje, a da ne razmišljamo o tome da je preveliki rizik od zaraze?
Ako je sve prethodno ispoštovano, onda štenci dve nedelje posle druge vakcinacije mogu početi da polako izlaze napolje. Treća vakcina se obično daje sa četiri meseca ili kasnije.
Da li se u Vašoj praksi desilo da i psi koji su vakcinisani obole od parvovirusa?
Naravno, ali ekstremno retko. To se dešava u slučajevima kada dođe do velikog pada imuniteta. Npr, ako se pas otrovao, pa mu je pao imunitet, onda se lako može zaraziti i parvovirusom ili nekim drugim virusnim oboljenjem. Takođe, imunodeficijentni psi ili psi sa hroničnim oboljenjima (isuficijencija bubrega, dijabetes…) su podložni zaražavanju.
Šta treba uraditi ako znamo da je pas bio u kontaktu sa psom obolelim od parva?
U principu, ne možemo ništa. Potrebno je pratiti zdravstveno stanje psa i na prve simptome reagovati.
Koliko dugo virus može da opstane u prostoru gde je bio bolestan pas i kako ga dezinfikovati, da ne bi zarazili druge životinje?
Virusi, generalno u spoljašnjoj sredini ne mogu da prežive dugo bez živog organizma, u proseku nekoliko sati. Na direktnoj sunčevoj svetlosti oni nestaju za 30 minuta. Dezinfekcija se vrši preparatima za dezinfekciju koji se sada mogu naći vrlo lako naći u prodaji.
I najvažnije pitanje: kako sprečiti nastanak ove bolesti – šta je preventiva?
PREVENTIVA = VAKCINACIJA
Vakcinacija je ključna. Vitamini, jača ishrana pomažu organizmu da stvori imunoodbranu, ali je najvažnija vakcinacija. U veterini se preporučuje da se vakcinacija u prvih 10 godina života psa vrši svake godine, a posle svake druge.
Održimo naše četvoronožne prijatelje zdravima!
Još jednom se zahvaljujemo našem sagovorniku na pomoći u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve, kliknite OVDE.
Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
