DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: Sve o STERILIZACIJI I KASTRACIJI PASA I MACA
10:31Kao što ste navikli, svake nedelje, pa i ove, razgovaramo sa doktorom veterinarske medicine, Vladimirom Terzinom, o temama važnim za vlasnike naših medenih četvoronožnih bića. Ovaj put pažnju smo posvetili sterilizaciji i kastraciji kao bitnom segmentu brige o njima.
Hajmo najpre da definišemo termine. Sterilizacija je proces uklanjanja reproduktivnih organa kod ženki, a kastracija uklanjanje testisa kod mužjaka, mada se oba pojma mogu koristiti za oba pola.
U našem Zakonu o dobrobiti životinja sterilizacija/kastracija su opcione, mada u članu 56 ovog Zakona vlasnik je dužan da spreči neželjeno uparivanje ljubimca. Kako je rekao veterinar Terzin, u praksi je mnogo više sterilizacija/katracija zastupljeno u gradovima, nego u selima. Nažalost nedovoljno, jer se neželjena legla gotovo svakodnevno izbacuju.
Ranije je postojala teorija da treba uraditi sterilizaciju/kastraciju zbog pojave tumora na polnim organima, ali ta teorija je sada napuštena. Prešlo se na genetsku teoriju po kojoj pas ili mačka imaju gen za određenu vrstu tumora i čak ako se eliminišu hormoni, nije garantovano da se neće pojaviti.
Kod ženkica, moguće je odraditi dve vrste sterilizacije. Ovariohisterektomija je zahvat u kome se uklanjaju jajnici zajedno sa matericom, dok je ovarijektomija operacija u kojoj se uklanjaju samo jajnici.
Međutim, kada jajnici ostanu oni se ponašaju kao da materica postoji pa često dolazi do lažne trudnoće, upale urinarnih kanala, tumora na mlečnim žlezdama i mnogo drugih problema. Kod ovariohisterektomije jedini problem koji može nastati je da se mogu ugojiti usled usporavanja metabolizma. Veterinari na to ne upozore svoje klijente, pa se može se desiti da za godinu dana psi i mace dobiju čak i do 30% više na kilaži i to može dovesti do kardioloških problema, dijabetesa ili stradanja zglobova, kolena, kukova, ali to se rešava i kontroliše redovnom šetnjom i dijetalnom ishranom.
Uz to, zanimalo nas je koje su prednosti sterilizacije. Veterinar Terzin kaže da se smanjuje agresija kod pasa i mačaka koja se inače javlja zbog polnih nagona.
Što se tiče životnog doba kada se ljubimci mogu sterilisati, napomenuo je da ne postoji ono najbolje. Može se odraditi pre ili nakon prvog teranja, može posle osmog…
Veterinar Terzin je istakao:
ŽENKA NE MORA DA IMA POROD PRE STERILIZACIJE, TO NIJE TAČNO I POTPUNA JE ZABLUDA – NEĆE DOPRINETI ZDRAVLJU.
Jedini slučaj je kada životinjica ima neki hormonski poremećaj pa je zbog zdravlja dobar i graviditet, jer on svodi sve hormone na nulu, ali u ostalim slučajevima nema nikakve veze. Njegova preporuka vlasnicima je da kada pas ili mačka napune 7 godina ili više da se onda vrše periodične kontrole, posebno ultrazvuk – da bi se na vreme uočilo ako na organima ima nekih promena.
Kako pripremiti životinju za ovu operaciju? Veterinar Terzin savetuje EKG, pregled krvi i druge potrebne analize pre zahvata kako bi se što više izbegli rizici. Anestezija može biti inhalaciona ili injekciona (kod mužjaka je češće injekciona i sam zahvat traje od 15 do 20 minuta i već sutradan se on ponaša potpuno normalno. Možda se može dati još sutradan antibiotik i to je ceo oporavak). Kod ženkica je potrebno da se devetog ili desetog dana od zahvata skinu konci i njima se antibiotici daju 2-3 dana. Dobra vest je da oni to odlično podnose i sutradan je kao da se ništa nije dogodilo prethodnog dana.
Ono što trebate da znate je i da se postupak sterilizacije/kastracije ne razlikuje kod pasa i mačaka, sve je potpuno isto, a kao i kod svake operacije – postoje rizici. Nastaju, pre svega, samim uvođenjem u anesteziju, zbog čega vlasnici potpisuju disclaimer kao pristanak na operaciju koji oslabađa veterinarsku kliniku od odgovornosti „ako se pacijent ne probudi iz nepoznatih razloga“.
Pitali smo veterinara Terzina kakvo je njegovo iskustvo po pitanju stava vlasnika o sterilizaciji/kastraciji. Ukratko – raznoliko je, pa neki vlasnici smatraju da treba da se uradi sterilizacija/kastracija, dok drugi smatraju da to narušava zdravlje njihovim ljubimbicma. Nema opšteg zaključka.
Za sam kraj, važna konstatacija: sterilizacija i kastracija treba da budu podstaknuti na državnom nivou, pogotovo u ruralnim sredinama. Takođe je važna edukacija i informisanje u ovoj oblasti, čemu smo, nadamo se, doprineli ovim tekstom. Još uvek se odluke donose na osnovu predrasuda i neznanja o ovoj temi, pa podstičemo sve vlasnike da čitaju, pitaju i donesu odluku na osnovu relevantnih izvora, ne bilo čijeg stava i mišljenja.
Još jednom se zahvaljujemo veterinaru Terzinu za pomoć u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve tekstove nastale iz ragovora sa veterinarom, kliknite OVDE.
Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
