DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: VAKCINACIJA I ČIPOVANJE PASA I MAČAKA

Kao što ste navikli – svake nedelje, pa i ove, razgovaramo sa doktorom veterine Vladimirom Terzinom o važnim temama vezanim za šapice,članove naše porodice. Jedna od osnovnih stvari o kojoj svaki vlasnik mora da se informiše su vakcinacija i čipovanje. I jedno i drugo na sebi svojstven način štiti naše ljubimce. Evo i kako.

Na samom početku, veterinar Terzin rekao je da postoje vakcine protiv infektivnih bolesti i vakcine protiv besnila. Po našem Zakonu, obavezna je samo vakcina protiv besnila i čipovanje, dok vakcine protiv infektivnih bolesti nisu zakonski propisane. Vakcinu protiv besnila pas prima svake godine dok je živ, a vakcine protiv zaraznih bolesti, nakon navršenih godinu dana starosti psa ili mačke. Daju se jednom godišnje do desete ili jedanaeste godine života, a nakon toga se mogu davati na dve ili tri godine.

Pre primanja vakcine, važno je utvrditi da životinja nije bolesna i da nije invadirana spoljašnjim ili unutrašnjim parazitima! Što se tiče alergijskih reakcija kod pasa i maca nakon vakcinacije, događaju se veoma retko. Incidenca pojave nepovoljnih reakcija na vakcinaciju je ispod jedan posto.

Pitali smo veterinara Terzina i da li on vakcinu protiv zaraznih bolesti u nekim slučajevima preporučuje ređe od jednom godišnje, jer se u nekim zemljama ona kod manjih pasa daje jednom u 2 godine. Po preporuci veterinara, to je moguće recimo i u Sloveniji. Kako je odgovorio, smatra da puno toga zavisi od kolektivnog imuniteta. Ako su psi u okruženju redovno vakcinisani i ako ih je preko 80-90%, onda može i na dve godine, ali ako je izloženost veća – potrebno ih je vakcinisati jednom godišnje. Napuštanjem gradskih sredina, kada se ode na vikend ili na odmor – rizik za ljubimca može biti veći.

Postoje dva osnovna tipa vakcinacije štenaca.

1. Evropski tip vakcinacije – kada se prva vakcina daje između sedme i osme nedelje, druga nakon 25 dana i treća doza nakon 25-30 dana.

2. Američki tip vakcinacije – kada se prva daje sa dva meseca, druga sa tri i treća kad pas ima 6 meseci. Veterinar smatra da je ovaj tip bolji, jer tada pas već ima razvijen imunitet.

Zašto je vakcina važna?

Veterinar je naveo da nijedna vakcina ne štiti stoprocentno, ali se daju u vidu zaštite pasa od štenećaka, leptospiroze, parvovirusa, infektivnog hepatitisa, neke i od infektivnog kašlja. Veterinarski stručnjaci smatraju da bi u osnovnu vakcinaciju trebalo uključiti i zaštitu od nekih drugih oboljenja – što zavisi od zemlje do zemlje i od epidemioškološkog statusa pojedinih oblasti.

Mace primaju trovalentne vakcine (protiv herpes virusa, kalici virusa i hlamidije felis), kao i protiv besnila, dok za mačiju leukemiju još uvek nema vakcine.

Veterinar je naveo interesantan podatak – da je u gradu vakcinisano oko 90% štenaca, a maca 40-50%.

On je naglasio da i mace koje ne izlaze iz stana/kuće moraju biti vakcinisane, zato što vlasnici izlaze napolje i mogu da donesu uzročnike. Za mačke koje ne napuštaju dom predlaže se imunizacija svake druge godine.

Osvrnimo se sada na čipovanje naših ljubimaca, koje je uz vakcinu protiv besnila – zakonska obaveza.

Kako nam je rekao veterinar Terzin, broj sa čipa je lični broj životinje i on se zavodi u baze podataka preko elektronskog kartona Ministarstva poljoprivrede. Ovaj elektronski karton može poslužiti i kao zdravstveni karton u kome se beleže veće hiruške intervencije i značajnija oboljenja. Preko njega možemo pronaći i zdravstveni status psa/mace.

Čipovanje je od velikog značaja u slučaju da se pas ili mačka izgube, jer je lakše pronaći vlasnike – očitavanjem čipa.

Proces čipovanja je potpuno bezbolan! Sada se koriste mikročipovi (umesto ranijih koji su bili robusniji). Čip se aplikuje ubodom igle i ostaje potkožno. On ima dejstvo do 20 godina i nema nuspojava. U skladu sa ovim, zanimalo nas je da li u svojoj praksi ima i nečipovane pacijente? Odgovor je bio: “Retko. Pre nekoliko dana je bio jedan labrador star 3 godine koji nije imao čip i to je bilo vrlo neobično”.

Veterinar Terzin je dodao i da, što se tiče kontrole ispunjavanja zakonskih obaveza od strane vlasnika, Beograd ima specijalne veterinarske inspektore koji obilaze parkove gde se okupljaju vlasnici sa psima i vrše provere. On smatra da taj vid kontrole treba da se pooštri. Što se njegove ordinacije tiče, oni svojim klijentima javljaju kada je vreme da pas dobije određenu dozu vakcine i na taj način brinu da budu zdravi i vakcinisani na vreme.

Zanimalo nas je i koliko je pasa čipovano u 2020. godini u Srbiji i da li g. Terzin, kao veterinar, ima pristup toj bazi?

Međutim, kako smo saznali iz razgovora, on nema pristup tim podacima osim Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Što je interesantna informacija, s obzirom na tekst koji pripremamo i koji ćemo objaviti uskoro, a tiče se baze čipovanih životinja u Srbiji.

Potreba za vakcinacijom i čipovanjem, između ostalog, direktno je povezana i sa spremanjem naših ljubimaca za putovanja. Priprema dokumentacije vrši se u odnosu na to da li se putuje u zemlje Evropske unije ili u one koje nisu u EU. Za one koje nisu, potrebno je da je pas čipovan i vakcinisan i da vlasnik ima potvrdu o zdravstvenom stanju psa za put. Za zemlje EU je potrebno to isto – plus potvrda da je pas očišćen od crevnih parazita. Uz to, mora da se uradi i FVN test (nivo antitela nakon vakcine protiv besnila). On se može izvaditi mesec dana nakon vakcinacije i rezultati se dobijaju nakon 2 nedelje, ali je značajno naglasiti da šapice ne mogu putovati u EU 3 meseca nakon dobijanja rezultata.

Još jednom se zahvaljujemo veterinaru Terzinu za pomoć u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve tekstove nastale iz ragovora sa veterinarom, kliknite OVDE.

Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.