Kućni ljubimciVestiVesti iz Srbije
Aktuelno

DJOLE DOG razgovor sa veterinarom: VETERINARSKE DIJETE

Još jedan u nizu Djole dog razgovora sa doktorom veterine Vladimirom Terzinom i važna tema (o kojoj se ne govori puno) – vetrinarske dijete. Zanimalo nas je kada se veterinarske dijete prepisuju životinjama, zašto je važno da se vlasnici/staratelji konsultuju sa veterinarom pre uvođenja veterinarske dijete, koliko je štetno po zdravlje ljubimca ako nije na veterinarskoj dijeti a treba da bude…i slično. Nadamo se da ćete pronaći odgovore na pitanja koja vas muče.

Veterinarske, tačnije – medicinske dijete se prepisuju u slučajevima raznih metaboličkih i drugih oboljenja (dijabeta, isuficijencije bubrega, problema sa zglobovima, jetrom…), ali i za kontrolu težine kod gojaznosti. Kada smo pitali veterinara Terzina, koji su to najčešći slučajevi kada je životinji prepisana veterinarska dijeta i iz kojh razloga, rekao nam je da su to slučajevi navedeni u prvoj rečnici teksta i kod mačaka kada se pojave urinarnog kamenja (FUS-sindrom).

Dotakli smo detaljnije gojaznosti. Drugi zdravstveni problemi će pre dovesti psa ili macu kod veterinara, ali koliko je poznato da je i gojaznost opasna? Gojaznost se najčešće javlja kod kastriranih ili sterilisanih životinja, kada je kod ženki kojima su izvađene materica i jajnici usporen metabolizam. Recimo, kaže veterinar Terzin da ja inao slučaj jedne domaće obične mačke koja je imala 18 i po kilograma. Slično se događa i sa kastriranim mužjacima.

Zašto je važno da se vlasnici/staratelji obavezno konsultuju sa veterinarom, pre samoinicijativnog davanja veterinarske dijete psu/maci?

Veoma važno pitanje, jer često čitamo na internetu kako se razmenjuju iskustva – bez saveta veterinara, što može da bude opasno.

Po zakonu se veterinarska dijeta može izdati samo na recept, tako da vlasnici ne mogu sami da znaju koje je oboljenje u pitanju i koja je terapija.Kada je gojaznost u pitanju, vlasnici mogu da daju dijetalnu hranu, ali i tada treba da se konsultuju sa veterinarom, jer možda postoji oboljenje zbog koga su životinje gojazne – potrebno je lečiti uzrok.

Da li su češće psi ili mace kandidati za veterinarske dijete, pitali smo našeg veterinara?

Kako oboljevaju od istih bolesti, oni su ravnopravni kandidati. Kod mačaka se ređe dijagnostifikuju oboljenja, jer one ređe pokazuju prepoznatljive simptome i umeju da ih prikriju, dok nažalost ne bude kasno.

Ima li pasa/maca koji su ceo život na veterinarskoj dijeti?

Suštinski, da, kaže nam naš sagovornik. Kod metaboličkih oboljenja, dijabeta ili ako dođe do trovanja u ranijoj dobi – može doći do oštećenja bubrega ili jetre i tako moraju dugi niz godina da budu na dijeti, ili ceo život.

Dva pitanja koja zapravo objašnjavaju zašto smo odabrali ovaj put temu.

Šta se dešava ako je najbolje za životinju da pređe na veterinarsku dijetu, a to se ipak ne učini? Kakve posledice može to imati po zdravlje i u kojim slučajevima. 

Zavisno od oboljenja, ali ako su u pitanju ozbiljna oboljenja kao bubrežna isuficijencija ili dijabet, ukoliko se ne reaguje može doći do uginuća. Možda neki ljubimci nisu navikli na gotovu hranu ili granule, pa im je teže da se prilagode, ali se na kraju ipak naviknu.

Kada je prelazak na veterinarsku dijetu zapravo jedini način da životinja živi?

Ukoliko su u pitanju ozbiljna oboljenja, npr. bubrežna isuficijencija – tada može doći do uvećanja kreatinina i uree u organizmu ili kod dijabeta – povećava se nivo šećera u krvi, tada se taloži kao otrov u organizmu i dovodi do smrti.

Kako objasniti onima koji imaju životinje – kada moraju da reaguju i dođu kod veterinara na konsultacije povodom ishrane pasa?

Treba reagovati čim se uoči problem. Veterinar mora da utvrdi u čemu je problem i da odredi veterinarsku dijetu. Preporuka je da se pas ili maca koji imaju 7 i više godina makar dva puta godišnje vode na redovne kontrole kod veterinara kako bi se na vreme uočile promene i reagovalo. Recimo samim pregledom mokraće ili putem analize krvi se može utvrditi bubrežna isuficijencija. I ako se na vreme otkrije, ljubimac može bez problema da doživi poznu starost.

Održimo naše četvoronožne prijatelje zdravima!

Još jednom se zahvaljujemo našem sagovorniku na pomoći u kreiranju ovih informativnih i korisnih tekstova. Za sve, kliknite OVDE.


Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.

 

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close