Flekica iz Beograda UDOMLJENA, PA VRAĆENA sa sramnim obrazloženjem

Uvek se obradujemo kada čujemo da je neka napuštena ili ostavljena životinja pronašla topao dom. Međutim, na žalost, ne završi se svaka priča sa srećnim krajem. Ovo je jedna od njih, koju su doživeli volonteri Udruženja Beta Beograd, a mi je prenosimo u potpunosti, da ne bi našim prepričavanjem izostavili nešto važno.

“Za sve ove godine koliko postojimo, dešavalo nam se sve i svašta.. Prošli smo mnogo toga lepog, ali i onog ružnog, sa raznim ljudima… Nikada te ružne stvari nismo želeli da delimo sa vama, ali smo sada rešili da to promenimo… Da vam ispričamo i ono ružno što nam se dešava, a vi ne znate i ne vidite… Ono što nam dodatno oduzima snagu i energiju i uzurpira vreme koje ionako nemamo i koje smo mogli da iskoristimo na mnogo bolji način i pomognemo još nekoj životinji …

Mnogi od vas nas prate godinama i znaju ko je Flekica .. Dobro pogledajte prve slike.. Da li vam na tim slikama Flekica izgleda kao pas koji je zlostavljan, maltretiran, tučen.. pas koji je agresivan, napada pse, ljude, decu… Pas koji je nesrećan…? Ili pas koji je srećan, slaže se sa drugim psima, voli ljude, decu, život …?

A onda pogledajte poslednju sliku.. Da li vam na toj slici izgleda kao srećan, veseo, zadovoljan i nasmejan pas?!

Za one koji nas prate od skoro, Flekica je spasena kada je imala samo dva meseca, rođena je na ulici, pored jedne pruge i od tada brinemo o njoj, punih 7 godina. Dok su svi ostali iz njenog legla srećno udomljeni, Flekica nikako nije imala sreće. Udomljena još kao mala, pa vraćena uz izgovor kako krade i grize obuću.. Od tada čeka i niko nije poželeo da joj pruži dom… sve do skoro… kada smo opet napravili grešku… Sve u najboljoj nameri, hvatajući se za slamku…

Naime, javili su nam se momak i devojka, mladi, podstanari, sve ono sto inače ne ispunjava naše uslove, ali rešili smo da ipak pokušamo i damo im šansu, jer za sve ove godine imamo i tako mlade, ali divne i odgovorne udomitelje sa kojima nikada nismo imali nikakvih problema… Iako smo nudili i druge pse, objasnivši da je ona sedam godina u boksu, izolovana i da je potrebno jako puno vremena, strpljenja i rada sa njom, oni su je baš zbog toga želeli..Sjajno, pomislili smo.

Odvodimo Flekicu na upoznavanje ,ponovo objašnjavamo do detalja sve, da je njen slučaj specifican, da je to pas koji je tolike godine u izolaciji , godinama nije imala kontakt sa gradom, saobraćajem, životom u stanu itd I da je na prvom mestu potrebno vreme da se ona navikne na njih, na stan, na novo okruženje, na povodac, na redovne šetnje, na gradsku buku, autobuse, automobile, nove životinje, nove ljude … I da je jako važno da je neko vreme u stabilnoj i mirnoj sredini.. bez promena, bez stresa… Kako kažu, sve im je jasno i na sve su spremni, tako da odlučujemo da Flekicu ostavimo na probi od nedelju dana..

Takođe, objašnjavamo da nismo u mogućnosti narednih dana da dođemo po nju zbog privatnih obaveza I da ako nisu spremni na sve to, nije problem da odustanu ili da sačekamo kada budu mogli da joj se u potpunosti posvete. Dobijamo obećanje da se to neće desiti, da nemaju nikakve obaveze, da su spremni na sve, sve im je jasno, da ce pokušati sve da ostane kod njih i da shvataju da ne možemo iste sekunde da se stvorimo i dođemo po nju ukoliko ipak odustanu ..

Samo dva dana kasnije dobijamo poruku da oni moraju na put i da nemaju gde sa Flekicom i da dođemo po nju da je pričuvamo. Ne shvatajući da ni to nije za nju dobro, jer vraćanje psa u boks posle samo dva dana je jako veliki stres .. Kako nismo mogli odmah da je uzmemo, oni sa njom kreću na put, čak ne ni kolima, već međugradskim autobusom, uz objašnjenje da nije imao ko da je pričuva i da im je put “iskrsao” iako kasnije saznajemo da su išli na rođendan..

I tada kreće agonija.. Ne odgovaraju nam odmah na poruke kada pitamo kako je, da li je sve u redu i kada se vraćaju.. Zatim stigne poruka da je ona napala njenog oca, pa sledeca poruka da je sve ok I da ne brinemo, kao i  da se opustila.. Da skratimo, ionako vec predugacak tekst … Par dana kasnije, stiže poruka da su se vratili u Beograd, da su razmislili, da ipak ne mogu da je zadrže i da što pre dođemo po nju, da je napadala u šetnjama po gradu druge pse ( iako to pre toga nisu spominjali, niti se to ikada dešavalo ), da je režala na ljude, pa čak napala i ujela dete … Vrhunac svega je da su sreli ženu koja je šetala i čuvala Betine pse, među njima i Flekicu, i da je pas zlostavljan, tučen, maltretiran, a da nije problem što je posle 7 godina izašla iz boksa…

Flekica nam je vraćena istraumirana, isprepadana, pogubljena i mršava i gladna, rebra su joj se videla … Poslednja slike je iz pansiona, kada smo je vratili, sedela je pogubljena i istraumirana ispred boksa i čekala da uđe, iako su drugi psi bili pušteni i zvali je na igru ..

I sada se mi se sada pitamo koja je svrha i poenta? Zbog čega ovo ljudi rade? I zašto Flekica nikako nema sreće?

Nije nam cilj da bilo koga ovde blatimo, pljujemo ili linčujemo, jer ni nemamo vremena time da se bavimo, već da zamolimo sve koji se jave ili razmišljaju da udome psa sa ulice da dobro razmisle o svemu. Dobro pogledajte sliku kako ona sedi ispred boksa i ceka da uđe … Sve ovo je ogromna trauma za nju i trebalo je vremena da se Flekica vrati na staro i počne ponovo da izlazi iz boxa i igra se sa drugarima…“

Šta da kažemo… Pretužni smo što se desilo Flekici ovo što se desilo i nadamo se da će što pre biti ona stara. Svim ljudima poručujemo da razmisle ne jednom, ne dva puta, nego pet puta – da li su spremni da brinu o životinji do kraja života! Ako niste, nemojte maltretirati već napaćene životinje vašim menjanjem odluka ili neodgovornim ponašanjem. Ajmo sad svi da podelimo ovu priču, jer je baš tu negde među vama neko ko će Flekicu voleti najviše na svetu i pružiti joj bezuslovnu ljubav, jer baš zaslužuje.

Kontakt za udomljavanje i fotografije: Udruženje Beta Beograd

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.