Divlje životinje
Aktuelno

Gušter star 300 miliona godina mogao bi biti NAJRANIJA ŽIVOTINJA KOJA SE BRINULA O SVOM POTOMSTVU

Nova studija kaže da fosil star 300 miliona godina pokazuje drevno stvorenje nalik gušteru sa repom omotanim oko nečega što izgleda kao njegovo potomstvo.

Malo se zna o roditeljskoj spretnosti paleozojskih bića. Ali novootkriveni fosil star 300 miliona godina možda je najraniji dokaz roditeljstva. Istraživači sa Univerziteta Carleton u Ontariju u Kanadi otkrili su delimični kostur stvorenja nalik gušteru koje je repom omotalo oko kostura manjeg stvorenja iste vrste.

Na osnovu položaja i razlike u njihovoj veličini, stvorenje je možda roditelj koji štiti svoje potomstvo. Fosili iz kasnijih perioda su imali slične položaje, ali ovo bi mogao biti najstariji primer roditeljske nege, prema otkrićima objavljenim u Nature Ecology & Evolution.

Fosil sugeriše da je drevni gušter zauzeo položaj „roditeljske brige“ za potomstvo. Njih dvoje su sačuvani u litificiranom stablu drveta na ostrvu kraj Nove Škotske, za šta autori veruju da bi mogla biti njihova jazbina. Gušter je prikrio mladunca u trenucima pre njihove smrti.

Štaviše, ovo ukazuje da bi ulaganje roditelja u jedno potomstvo, umesto u nekoliko, moglo da bude odlika paleozojskog perioda, napisali su autori. Gušteri su gmizavci, a ne sisari. Ali ovo stvorenje jedva da je ličilo na guštere današnjice. To je bio Varanopid, sada već izumrla porodica životinja sličnih gušterima.

Jednom kada su životinje počele da polažu jaja na kopno, njihovi su se evolucijski putevi razišli, rekli su istraživači. Jedna grana je proizvodila ptice, gmizavce i dinosauruse, a druga (koja je obuhvatala varanopid) dovela je do sisara. Čini se da je sklonost brizi o potomstvu evoluirala kod njih.

Izvor: edition.cnn.com

Tagovi

Povezane vesti i priče

Ne propustite

Back to top button
Close