INDONEZIJA: POŽARI ozbiljno NARUŠAVAJU ZDRAVLJE stanovnika

U Indoneziji trenutno gori hiljade hektara šume, što dovodi do ispuštanja ogromne količine otrovnog dima u atmosferu i do ekološke katastrofe. Mogu se videti jezive, gotovo apokaliptične scene crvenog neba, napuštenih ulica i ljudi sa licima prekrivenim maskama. Zbog opasnosti po zdravlje, zatvoreno je na hiljade škola u Indoneziji i susednoj Maleziji.

Najgore je bilo sredinom septembra, kada je više od 100 letova bilo otkazano zbog loše vidljivosti. Iako vlada pokušava da ugasi požare iz vazduha, nadaju se i monsunskim kišama krajem ovog meseca.

Ipak, Indonezija je preduzela određene mere od obnavljanja degradiranih travnjaka do zamrzavanja rokova za prenamenu šumskog zemljišta u poljoprivredno. Napori „daju određene pozitivne rezultate“, kaže Vijaia iz indonezijske filijale Instituta za svetske resurse u Džakarti. Ali, gotovo svi stručnjaci se slažu da je potrebno još, uključujući i strože sprovođenje zabrane podmetanja požara.

Mali farmeri u Indoneziji su dugo spaljivali zemljište, ali poslednjih decenija velike korporacije su industrijalizovale ovu praksu. Oni poseduju dugoročne koncesije za razvoj plantaža u šumama u javnom vlasništvu, mnoge u močvarnim pejzažima bogatim organskim materijalom.

Koncentrirane u obalnim ravnicama Sumatre, Bornea i Papue, ove tresetne šume daju stanište retkim vrstama, poput orangutana, leoparda, sumatranskih tigrova, tapira, belokrilnih patki i slatkovodnih kornjača. Ali u 1980-im su počeli da kopaju drenažne kanale kroz tresetna polja, kako bi isušili treset i zasadili useve, naročito drveće palme i bagremovo drveće za celulozu i papir.

Robert Field, naučnik za atmosferu na Univerzitetu Columbia, koji proučava klimu jugoistočne Azije kaže da se, „požari ne smeju zadržati do monsuna. Oni ne oslobađaju samo dim, već ogromne količine otrovnih gasova.”

U 2015. godini požari su besneli od kraja juna do kraja oktobra, spalivši 2,6 miliona hektara. Izmaglica je zahvatila daleke zemlje poput Tajlanda i Filipina. Zbog kritika, indonezijski predsednik Joko Vidodo obećao je akciju.

U januaru 2016. osnovao je Agenciju za obnavljanje šuma (BRG) u Džakarti, koja pokušava da do 2020. godine obnovi više od 2,6 miliona hektara degradiranog zemljišta – dve trećine u korporativnim koncesijskim oblastima, a ostatak u državnim rukama. Agencija blokira drenažne kanale, često sa jednostavnim zemljanim ili drvenim branama, dizajniranim tako da mali čamci mogu proći, kaže šef BRG-a Nazir Foead.

Do kraja 2018. Agencija je pokrenula projekte obnove u 366 sela u sedam provincija, kaže Foead. Da bi uklonila podsticaj za podmetanje požara – kao i sačuvala preostale kišne šume Indonezije – vlada je 2018. godine odlučila da ne daje nove licence za plantaže palminog ulja. Vlada je takođe obećala da će pooštriti sprovođenje zakona koji od koncesionara zahteva da odgovaraju za požare na njihovim imanjima, bez obzira da li su namerno postavljeni. Kazne mogu obuhvatati krivično gonjenje.

Do sada je u zemlji otkriveno više od 35.000 požara u 2019. godini, a nivo zagađenja vazduha klasifikovan je kao „opasan“ prema indeksu kvaliteta vazduha (AKI). Ovogodišnji požari su zaista gori od 2015. godine. Ali Bambang Saharjo, stručnjak za protivpožarnu forenziku sa Univerziteta IPB u Bogoru, Indonezija, ukazuje na nedostatke u programu obnove. Kao prvo, BRG direktno upravlja projektima samo na nekoncesijskim i seoskim zemljištima. Pruža tehničke savete vlasnicima koncesije za uljne palme, ali ne može garantovati njihovo poštovanje.

Kako dim utiče na zdravlje?

Dim nastao sagorevanjem drveta i vegetacije sadrži puno veoma sitnih čestica, premalo da bi ih ljudsko oko moglo videti. Te čestice se lako smeštaju duboko u pluća i mogu preći u druge organe ili krvotok.

Na primer, jedna studija je otkrila da izlaganje toksičnom dimu dovodi do značajnog pogoršanja fizičkog funkcionisanja. Ovi efekti su naročito izraženi kod žena starih 30-55 godina. Druga istraživanja otkrila su da su vazduh, zemlja i hrana kontaminirani dimom posebno loši za zdravlje pre i postnatalnog života. Toksini koje majka udiše ometaju njeno zdravlje, što zauzvrat narušava ishranu fetusa i protok kiseonika.

Otkriveno je da je izloženost požarima rezultirala značajno sporijom stopom rasta kod dece starosti 3 meseca. Pod tim uslovima oni rastu oko 1 mm mesečno, a deca te starosti mesečno rastu oko 1 cm. Tako oni koji su izloženi dimu gube desetinu svoje stope rasta.

Nisu samo ovi požari koji prete zdravlju ljudi i imaju neverovatno loš uticaj na klimatske uslove naše planete. Prošlog meseca je bilo oko 10.000 požara u Africi, od početka godine više od 76.000 požara u šumama Amazonije kao i požari u Sibiru gde je nestalo oko 3 miliona hektara šume. Možete da zamislite koliko je životinjskih staništa nestalo, i koliko su životinje zaista ugrožene ovim beskrupuloznim ljudskim postupcima.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.