Kućni ljubimciPreporukaTop pričeVestiVesti iz Srbije
Aktuelno

INTERVJU: Pozorišni reditelj i univerzitetski profesor DARIJAN MIHAJLOVIĆ

Poznati pozorišni reditelj i univerzitetski profesor Darijan Mihajlović, od svoje rane mladosti nam je znan kao čovek umetnosti i pozorišta, angažovani kulturni delatnik, autor brojnih predstava koje se pamte na scenama najprestižnijih evropskih teatara. Sa svojom dugogodišnjom partnerkom glumicom Lenom Bogdanović, znanom našoj publici po velikom broju najrazličitijih uloga, ostvaruje celovit sklad kojim zrače prilikom svakog zajedničkog javnog pojavljivanja. A kako bi i bilo drugačija, kada se uzme u obzir da njih dvoje, osim svoje lične, životne, te pomenute profesionalne ljubavi i posvećenosti, dele i celoživotnu odanost onima najodanijima među nama.

Psi su, i za jedno i za drugo oduvek, nezaobilazni, najbolji, najvoljeniji sastojak kako Leninog ili Darijanovog odrastanja, tako i njihovog zajedničkog života, u kome nikada ne manjka plemenitih šapica čiji dodir greje srce.

– Moja životna partnerka Lena Bogdanović je uvek imala psa, koji je bio udomljen i zato je godinama unazad član i naše porodice. Sad ih imamo troje. Karlo, Bruni i Keti su tri psa koja su svakodnevno sa nama – otkriva Darijan, koji je u ženi svog života našao i tu svoju osobinu, da svakoj napuštenoj njuškici potraži topli dom.

Djole dog preporučuje:

Koji, čiji, kakav je bio prvi pas kog vi pamtite, kog ste voleli – a zatim i prvi stvarno vaš pas?

– Moj prvi pas je bio i pas koga sam zavoleo. Bio je Erdel terijer, našli smo ga na ulici, napuštenog, bez ogrlice i bio je sasvim zapušten. Doveo sam ga kući jer se zalepio za mene i na putu od škole i pratio me do vrata. Mama mi je dozvolila da ostane sa nama dok se ne javi vlasnik, a vlasnik se nikada nije javio. Nazvali smo ga Boni i bio je godinama sa nama. Odrastao sam uz pse i obožavam ih, pa je to i razlog što i sad imam čak dva psa koja sam udomio.

Ta dva psa su udomljena iz velikog legla, u čijoj ste se blizini gotovo slučajno našli tokom boravka na planini? Zašto baš ta dva, vaš izbor, slučajnost ili… sudbina?

– Karlo i Bruni su se rodili u susednom dvorištu na planini Rajac, na mestu na koje mi odlazimo preko 60 godina. Komšije koje i sami imaju psa, pokazale su mi leglo od dvanaest štenaca koji su trčali slobodno po našim dvorištima. Majka im je bila pas koji je dolazio svaki dan kod nas i tu žutu preslatku kujicu smo takođe godinama hranili. Oštenila je jedanaestoro i Bruni je iz tog legla. Istovremeno, Karlo se isto našao na Rajcu, ali je odlutao iz nekog drugog legla i ona ga je jednostavno – usvojila. Celo leto pre dve godine je njih dvanaestoro trčalo i raslo, svi su ih vikendaši hranili. Onda, kao i svake godine, dođe jesen i pred zimu Rajac opusti. Našli smo domove za većinu njih iz legla, a Karlo i Bruni su i dalje bili u dvorištu. Kada sam zatvarao kuću za zimu, video sam da se i dalje motaju oko vrata i rekao sebi – oni su sada tvoji. Samo sam ih pokupio i poveo za Beograd. Oni i danas često idu u „rodni kraj“ i obožavaju slobodu koju tamo imaju, jer ih svi znaju.

je, očito, oduvek vaš izbor i preferencija, redovno podstičete ljude da na taj način nabave psa.

– Mislim da je udomljavanje najbolji način da ako neko želi da ima ljubimce, dođe do psa. Udomiti psa je neka vrsta unošenja topline i vatre u dom. Oni osećaju svaki tvoj damar i dišu kao članovi porodice. Moji Karlo i Bruni imaju svoja mesta, znaju gde ko spava i zato mislim da je svaki pas stvoren za ponekog. Samo treba da se pronađu negde na svetu.

Imate li omiljenu rasu?

Karlo uzrazito liči na srpskog trobojnog goniča i to mi je omiljena rasa. On bi, iako udomljen, sasvim sigurno mogao da ode i neko takmičenje, bez problema. Sve proporcije su mu tačne, ponavljem, iako je dolutao iz nekog legla na planini.

A kakva je Bruni?

– Pas koji je otac od Bruni jeste pas koga sam godinama hranio na istoj planini i on je bio polu haski. Bruni ima haskijevske krvi u sebi i to se vidi po svim njenim osobinama. Sva braća i sestre su joj imala plave oči, a ja sam uzeo baš nju jer je imala braon oči i dlaku. Tako je dobila i ime – Bruni. Onda je Karlo naknadno dobio ime, pa su zajedno Karlo Bruni, kao nekadašnja prva dama Francuske.

Kakav je vaš stav o nužnosti, ili prednostima sterilizacije i kastracije pasa?

– Bruni je sterilisana i to, koliko znam, ženkama produži životni vek. Ukoliko vlasnik ne želi da pas ima potomstvo. Drugi, jak razlog je mnoštvo neželjenih pasa kojih su naši gradovi puni. Na Rajcu sam viđao i neke napuštene pse sa pedigreom. Ljudi ih jednostavno donesu na planinu i ostave.

Pored pomenute neodgovornosti (neadekvatnih) vlasnika, koji vi problem, sa kojim se suočavaju vlasnici i psi kod nas, smatrate najalarmantnijim? Kafilerije, ljudi koji bacaju otrov i ubijaju druga bića?

– Najveći problem su ljudi koji bacaju otrov i koji pucaju na pse iz vazdušnog oružja. Vlasnik psa mora da bude odgovoran i da svog psa čipuje, vakciniše… A onda, sa druge strane, postoje ljudi koji ih truju. Mislim da je strategija catch neuter and release najbolja i mislim da je to korak ka tome da jednog dana svi psi budu vlasnički. Onda bi se i mogućnost otkrivanja onih koji na pse pucaju ili im podmeću otrov povećala. Drugi problem je uvrežena balkanska nazadna logika da pas treba da bude na lancu. Mislim da treba zakonom zabraniti držanje psa na lancima. Vlasnik koji svog psa konstantno drži na lancu – ne voli svog psa.

Koji je vaš omiljeni pseći lik bilo u literaturi, stripu, crtanim ili igranim filmovima? Zbog čega?

– Omiljeni pas u literaturi mi je Milu, pas Tintina, čuvenog lika iz Eržeovog stripa.

Uvek odan, hrabar kada treba i sa sklonošću ka viskiju… Prilično je teško ne voleti ovog krznenog prijatelja. Plus, njegova suva duhovitost je savršen kontrapunkt Tintinovom bezgraničnom optimizmu koji bi, da se razumemo, mogao biti prilično dosadan da nije Milua da ga drži pod kontrolom.

Marina Mirković za Djole dog

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Back to top button
Close