Istraživanje: Životinje MENJAJU FIZIONOMIJU zbog globalnog zagrevanja?

Ptice, slepi miševi, zečevi, miševi i druga stvorenja se adaptiraju na promene koje su nastupile s globalnim zagrevanjem i menjaju svoju fizionomiju.

Globalno zagrevanje preoblikuje našu planetu. Pojačava uragane, izaziva nove požare i isušuje reke. Naučnici otkrivaju da zbog klimatskih promena životinje menjaju svoj prirodan oblik, piše Nova S. Mnoga stvorenja menjaju veličinu i oblike određenih delova tela. Nekima rastu veća krila, nekima niču duže uši, a drugima rastu veći kljunovi. Ove promene se ne dešavaju nasumično, kažu naučnici. Životinje prolaze kroz njih radi bolje regulacije telesne temperature – u osnovi radi hlađenja.

Grupa naučnika sa Univerziteta Deakin u Australiji, zajedno sa saradnicima na Univerzitetu Brok u Kanadi, pratili su kako se oko 30 vrsta promenilo u različitim vremenskim okvirima kao odgovor na porast temperatura. U svom radu pročešljali su skoro 100 prethodnih studija drugih istraživača, neke zasnovane na terenskom radu, neke na laboratorijskim eksperimentima, a druge na ogromnim muzejskim zbirkama koje su decenijama čuvale. Istraživači su pratili poređenja koja datiraju vek ili dva u nekim slučajevima.

Nova S navodi da za razliku od ljudi, toplokrvne životinje u divljini ne uživaju u luksuzu klimatizacije, pa se moraju osloniti na vlastita tela kako bi izbegle pregrejavanje. Oni se rashlađuju delovima svog tela. Za mala stvorenja poput miševa, repovi rade posao. Za ptice, njihovi kljunovi izjednačuju temperaturu. A slonovi se oslanjaju na svoje velike uši kako bi se rashladili.

U biologiji, ustaljeni koncept nazvan Bergmanovo pravilo kaže da bića koja žive u hladnijoj klimi imaju tendenciju da budu veća i deblja od onih bliže ekvatoru – radi boljeg očuvanja toplote. Životinje prilagođene hladnoj klimi imaju kraće udove i telesne dodatke – da bi se zadržala toplota. Iz sličnih termoregulacionih razloga, obrnuto je takođe moguće – u toplijim podnebljima ekstremiteti životinja postaju veći, u odnosu na njihovu veličinu tela.

Međutim, istraživači nisu sigurni da li je ova promena oblika dobar razvoj ili nije. „Teško je reći kakve su posledice“, kaže Sara Vinger, autorka studije. „Zavisi od toga da li su ove adaptacije u stanju da idu u korak sa drugim aspektima životne sredine i kakve implikacije imaju na pronalaženje hrane ili izbegavanje predatora.“

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.