Kada NE POSTOJI POLIČKA VOLJA, POSTOJI ALTERNATIVA: Od Stare planine, do parkića u Beogradu

Nakon što su odnele nekoliko važnih pobeda, lokalne inicijative u Srbiji poslednjih godina postale su čudo realne politike. Od Stare planine, do parkića u Beogradu, udruženi građani su pokazali da, onda kada ne postoji politička volja, postoji alternativa, koja je u Srbiji itekako uspešna, piše Radio Slobodna Evropa.

„Pokazalo se da je ovo jedini način da se boriš i ostvariš svoj cilj. To je ogromna pobeda,“, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, iz pokreta Odbranimo reke Stare planine.

Posle pet godina bitke za Staru planinu, ovaj pokret, koji je u međuvremenu narastao na 120.000 članova i poštovalaca, izborio se za to da u Nacrtu novog prostornog plana nadležnog Grada Pirota stoji da na toj prirodnoj lepotici na jugoistoku Srbije, u narednih 15 godina, ne bude izgradnje mini-hidroelektrana.

Borba meštana za spas planine na kojoj je još od 2011. država odredila 58 lokacija za postavljanje malih elektrana i „guranje“ reka u cevi bila je duga i surova, od sela Topli Do, preko Pakleštice, do Rakite.

„U Rakitu i Crnovršku reku upali su bagerima. Rudinsku reku vraćali smo u korito od čoveka koji ju je zatrpao kamenjem da pravi centralu. U Toplom Dolu, bilo je sedmoro povređenih, za malo glave nisu letele, u Rakiti sve vreme rat, bejzbol palice, privođenja, bolnice, paljevine, podmetanje bombi… Na kraju smo državu na nekim mestima probudili, pa je donela rešenja o zabrani gradnje i vađenju cevi“, podseća Jovanović.

Kako napominje, braneći prirodu građani su branili svoja ustavna i zakonska prava koja institucije nisu omogućile, uz podršku ekologa, struke i aktivista pravnika.

„Sistem je do tog trenutka ćutao, da bi se neko obogatio. Prema tome, nema straha, tamo gde ima dva čoveka da stanu i da kažu 'ne dam' pojaviće se još dvadeset, pojaviće se onda još puta deset, i na kraju će se sve pretvoriti u opšti pokret za život“, zaključuje Aleksandar Jovanović.

Odbrana parkića

Suštinski ista priča, iako u potpuno drugačijem okruženju, u urbanom Beogradu. Parkić veličine omanje livade na Staroj planini, ali za njih životno važan, od privatne novogradnje, odbranili su stanari Banovog Brda protestima i sa 10.000 potpisa . Zelena površina ostaje, a zgrade će nići drugde.

Iako zbog daleko manje površine nego u staroplaninskim krajevima, ništa manji problemi nisu pratili borbu Beograđana za njihov javni prostor. Pretnje, pritisci, tužba protiv stanara, privatno obezbeđenje investitora na lokaciji, podseća Manojlović, nisu zastrašili organizovane građane u ovoj bici, kako kaže, „Davida protiv Golijata“.

„Kada institucije ne funkcionišu, situacija je loša. Ali od građana zavisi da li će dopustiti da se sistem potpuno uruši. Jeste tragično da se mi borimo za prava koja su nam garantovana Ustavom, ali je dobra stvar da se možemo izboriti“, navodi Manojlović.

„Ove pobede pre svega su važne da bi pokazale ljudima da je moguće izboriti se za bolje uslove života. Samo udruženi, upornošću i argumentima možemo da dovedemo do promena“, poručila je Budimir.

Ove priče samo su neki primeri probuđenog građanskog aktivizma u Srbiji. Jedna od poslednjih je da je 50.000 ljudi potpisalo peticiju protiv izgradnje i seče šume u beogradskom izletištu Košutnjak i da je polovinom jula gradskoj vlasti predato 7.500 primedbi na taj projekat u kojima stručnjaci objašnjavaju zašto to ne treba činiti.

Koliko su važne građanske inicijative govori i akcija građana Štrpca, na Kosovu. Srbi i Albanci zajedno u tom mestu već dve godine pokušavaju da spreče izgradnju hidrocentrala. Oni su pozvali kosovske institucije i međunarodnu zajednicu da spreče radove na izgradnji hidrocentrala jer će, kako upozoravaju, to inicirati iseljavanje građana sa tog područja Kosova, preneo je Glas Amerike u avgustu.

Meštani su poručili da neće odustati od svog zahteva kojim se traži obustava radova na izgradnji hidrocentrala.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.