Vozači autobusa vide mnogo stvari, ali ovaj vozač autobusa je znao da nešto nije u redu kada je video muškarca i psa kako hodaju ulicom. Uvek treba verovati instinktima. Ako osećate da nešto nije u redu, obično je tako.
Vozač autobusa je upravo to uradio – verovao svom instinktu, i na kraju spasio ukradenog psa.
Naime, Majk Tomas se kretao uobičajenom rutom prema centru Portlanda, kada je primetio nešto nasred puta i usporio da bi bolje video. “Primetio sam da je na sredini puta bio momak sa psom. A držao je psa za ogrlicu i vodio ga preko ulice. To nije mesto gde biste normalno prešli, a on nije imao povodac“, rekao je Majk.
“Situacija mi se nije učinila baš uobičajenom, pa sam naravno stao“, rekao je. Majk je otvorio vrata i dozvolio im da uđu u autobus, iako psi obično ne smeju u autobus. “Pustiti ga je bilo najsigurnije u situaciji u kojoj su se nalazili.“ U jednom trenutku, čovek je počeo da razgovara sa putnicom i ponudio joj psa.
Majk je tada znao da je sa pravom zaustavio i pomogao psu. Pitao je sumnjivog čoveka za ime psa nekoliko puta i svaki put je čovek saopštio drugo ime – nijedno od njih nije bilo pravo. Pas je nosio ogrlicu na kojoj je bilo njegovo ime i Majk je to video kada je pas potrčao ispred autobusa da uzme loptu.
Bio je odlučan da pomogne psu. Kada su stigli do centra grada, obavestio je čoveka da će zadržati psa i vratiti ga vlasnicima. Čovek je izašao iz autobusa dok je Majk držao psa za ogrlicu. Putnici u autobusu tešili su psa po imenu Kuper dok nije predat policiji. Ispostavilo se da su Kuperovi vlasnici bili van grada, a njihov sin čuvao psa, ali je kasno noću nazvao, i izbezumljeno saopštio da je Kuper nestao.
Džejn Marfi, Kuperova vlasnica primetila je da ima govornu poštu, a policija joj je javila da su pronašli Kupera i da je on na sigurnom. Ponovo su se sastali nešto posle ponoći. Nisu bili sigurni kako je Kuper izašao iz njihovog dvorišta, ali odahnuli su što je pronađen. Porodica je bila toliko zahvalna Majku da je poželela da ga lično upozna i da mu se zahvali.
Dali su mu sliku Kupera i poruku na kojoj je pisalo: “Hvala što ste me vratili kući svojoj porodici“. Džejn je rekla: „Ovaj čin uliva nadu i utehu da na ovom svetu ima jako dobrih ljudi koji su spremni da se istinski potrude za naše četvoronožne prijatelje“.
Pogledajte celu priču u video snimku i ne zaboravite da je podelite!
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
