Divlje životinje

Ko je najveći neprijatelj pčela?

Za početak, nekoliko zanimljivih informacija o pčelama.

  • Jedna pčela teška je oko 100 miligrama.
  • Pčela radilica je dugačka od 12 do 14 milimetra, a jezik kojim sisa nektar dug je 6 milimetra.
  • Po lepom vremenu pčele mogu da lete od 45 do 60 km na sat, a kada je vreme lošije, brzina se smanjuje na 10 km na sat. Kada se vraća u košnicu pčela prelazi oko 20 km na sat, a prilikom letenja u jednoj sekundi napravi oko 440 zamaha.
  • Dužina života pčele radilice varira od doba godine, npr. One koje se izlegu u martu žive 35 dana, u junu 28 dana, od toga samo 3 do 9 dana su aktivne u polju. Na drugoj strani, one koje se izlegu u avgustu, septembru i oktobru prežive zimu pa mogu da žive i preko 300 dana.
  • Jedna pčelinja zajednica u toku dana može da opraši oko 3.000.000 cvetova.
  • U jednoj košnici može da bude smešteno od 20.000-80.000 pčela.
  • Izumiranje pčela za našu zemlju bi značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

Ako se sve ovo već znali o pčelama, ovo sigurno ne znate. Svima nam je poznato da su pčele društvena bića, ali su naučnici otkrili da u društvu rado i popiju. 😁 Da, dobro ste pročitali – izgleda da pčele vole jaka alkoholna pića. Naime, u jednom ekperimentu njima je ponuđen jak šećerni rastvor i 80% alkohola, čak i etalnola, u kome su one napravile izbor. Jedan od naučnika koji je učestvovao u eksperimetu je i Čarls Abramson sa Univerziteta Oklahoma, koji je izjavio: ,,To koliko znam, ne bi napravilo niti jedno živo biće, čak ni student.’’ Praćenjem njihovog daljeg funkcionisanja primetili su da ostale pčele ,lečile’ alkoholičare, a daljim delovanjem čak i izolovale ,,prestupnike’’.

To su jedini insekti na svetu koji proizvode hranu koju jedu i ljudi. Med kao takav je jedan od najsigurnijih namirnica koje se konzumiraju, jer u njima se jako teško razvijaju bakterije. A kako pčele prave med?

Med se pravi od nektara koji sadrži 80% vode sa kojom su pomešani složeni šećeri. Pčele kroz dug jezik, nalik na cevčicu crpe nektar i ubacuju u želudac za med, koji im služi da prenesu nektar od cveta do košnice. On prima 70 mg nektara što je proporcionalno telesnoj težini pčele. Kada dođu u košnicu, nektar predaju pčelama radnicama koje srču nektar iz njihovih usta. Ove, kućne pčele žvaću nektar oko pola sata pri čemu enzimi polako razlažu složene šećere na jednostavne. Onda ga raspodele po saću, kap po kap; voda polako isparava i sirup postaje gušći – nekada i one ubrzavaju sušenje mašući krilima. Kada postane lepljiv tada zvanično postaje med. Beli vosak nastaje iz pčelinje voštane žlezde, i tu se čuva med dok ne dođe vreme da se pojede.

Još jedna zanimljivost je da iz jaja koja polaže pčela matica nastaju tri različite strukture njihove organizacije: iz neoplođenih jaja, larve izrastaju u trutove; iz oplođenih se razvijaju ženke radilice a jedna larva koja se mnogo hrani i kojoj  se malo daje matičnog mleča izrasta u maticu.

Nažalost, najveći neprijatelj pčela je čovek. U maju ove godine je samo u opšini Kikinda izazvan pomor od 50 miliona pčela i to zbog upotrebe pesticida koji su jako otrovni za njih. Isti problem je nastao i u  aprilu u Pomoravlju, dok je prošle godine na jesen u požarima usled neodgovornog paljenja njiva izgorelo oko milion pčela.

Ana Vuksanović Stojanović
Pet butik redakcija
@petbutikwebshop
Tagovi

Povezane vesti i priče

Ne propustite

Back to top button
Close