Uvek je prisutna neka debata između ljubitelja pasa, s jedne, i ljubitelja mačaka, s druge strane. Ko je pametniji – pas ili mačka, ko može da nauči više, ko je lojalniji… Zahvaljujući jednom ozbiljnom istraživanju poznatog neuropsihijatra i profesora Univerziteta u Klaremontu u Kaliforniji – dr Pol Zak, danas možemo da pišemo o odgovoru na pitanje – ko nas više voli? Da li su to naši aw aw ili mjau prijatelji, šta mislite?
Njegova studija je korišćena u mnogim emisijama i radovima, kao i u dokumentarcu na BBC, posvećenom ljubimcima.
Dr Zak je uzeo krv od 10 pasa i 10 mačaka, pre i posle igre sa njihovim vlasnicima. Vilj je bio da testira nivo oksitocina, što je hormon koji proizvodimo kada smo sa nekim koga volimo i do koga nam je stalo.
Evo kako je kod ljudi: mi proizvodimo 15 do 25% oksitocina kada smo u prijatnoj interakciji sa strancem, 25 do 50% kada je to neko koga poznajemo, a više od 50% kada tog nekog volimo (recimo dete, ženu, partnera).
Tokom eksperimenta, dr Zak je utvrdio da psi, u prosku, proizvedu 57.2% oksitocina. Što označi da nas psi zaista vole i to mnogo! Zaista fascinantno u ovom zaključku je što su psi u interakciji sa drugom vrstom – ljudima. Razmislite samo…
E sad, jedno iznenađenje za mace. One proizvode 12% oksitocina, u proseku. Međutim, tek je svaka druga maca uopšte proizvela oksitocin, dok kod ostalih nije nađen. Dr Zak kaže da ovo ne treba shvatiti bukvalno, jer mace manje vole socijalnu interakciju kada ih u tom smislu poredimo sa psima. Takođe su i veoma teritoralijane, pa je pitanje da li je to što su vreme proveli u nepoznatom prostoru uticalo na rezultat. Da li bi bilo drugačije da su bili u svojoj kući i u poznatom, njihovom prostoru – vrlo verovatno.
Shakako, podaci koji govore koliko nas psi vole, da smo zapravo ceo njihov svet i sve što im je potrebno za sreću, podseća nas na to koliko im dugujemo za uzvrat. Minimalno što možemo je da im tu ljubav uzvratimo!
Mi smo ljubitelji pasa i ljubitelji mačaka, podjednako. Iako pišemo i čitamo o brojnim istraživanjima, to ne znači da volimo neku životinju manje. Ovakvi i slični tekstovi treba da doprinose boljem razumevanju životinja sa kojima delimo prostor i život, kako bi im bili bolji prijatelji.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
