Kućni ljubimciVestiVesti iz sveta
Aktuelno

Korišćenje psećeg mesa u ishrani – GLAVNA TEMA SUČELJAVANJA U TRCI za južnokorejskog predsednika

U Južnoj Koreji, gde je upotreba psećeg mesa u ishrani „stari narodni običaj“, rasplamsava se javna debata o tome da li treba zabraniti prodaju i upotrebu mesa te životinje, piše RTS. To pitanje je postalo i deo političke kampanje, u kojoj se suočavaju mišljenja kandidata, i problem koji navodi na preispitivanje toga šta je demokratija.

U Republici Koreji, gde su predsednički izbori zakazani za početak marta sledeće godine, kandidat vladajuće Demokratske partije Li Džemjun je, u sklopu svoje predizborne kampanje, posetio centar za zaštitu životinja i pri tom u svoje javno predizborno obećanje uvrstio uvođenje zabrane upotrebe i prodaje psećeg mesa, izjavivši da je opredeljen za poštovanje života.

Advokat Jun Sokjul, koji u predsedničkoj trci učestvuje u ime najveće opozicione partije, konzervativne „Snage naroda“, zauzeo je pomirljiviji stav, iznevši da se protivi korišćenju psećeg mesa u ishrani ali da smatra da država ne treba da uvodi zabrane kojima se reguliše ishrana naroda, jer je odluka o tome šta će jesti lični izbor svakog pojedinca.

Interesantno je da se u tu debatu nedavno uključio i sam predsednik Mun Džein, koji je rekao da je došlo vreme da se ozbiljno ispita mogućnost zabrane konzumiranja psećeg mesa u zemlji.

Nije slučajno što je u, po obimu desetoj ekonomiji sveta, Republici Koreji u ovoj izbornoj kampanji pored mnoštva ekonomskih i političkih tema isplivao na površinu i kulturološki problem korišćenja psećeg mesa u ishrani – on je vezan za šire sukobljavanje progresivnih i konzervativnih vrednosti, suprotstavljenih shvatanja prošlosti i tradicije, u koje se poslednjih godina uplelo i pitanje odnosa prema životinjama.

U Republici Koreji, državi sa 51 milionom stanovnika, poslednjih decenija, uporedo s rastom privrženosti psima kao kućnim ljubimcima, taj stari običaj, čini se, polako zamire. Na primer, u prošlogodišnjem istraživanju javnog mnjenja čak 84% građana te zemlje je izjavilo da nikada u usta nije stavilo pseće meso, i da nema namera da to učini u budućnosti – činjenica koja se odražava i na ekonomiju, odnosno ogleda se u sve češćem zatvaranju pijaca, farmi i restorana specijalizovanih za pseće meso i uklanjanju te „poslastice“ s jelovnika u ugostiteljskim lokalima, prenosi RTS. 

Uopšteno govoreći, i u istočnoj Aziji pas se doživljava kao verna i pametna životinja koja je pouzdani prijatelj ljudi, odnosno, kao simbol odanosti, pa i biće koje će ukućanima doneti sreću ako im se iznenada pojavi pred domom. 

Pas je i jedna od 12 životinja u tradicionalnom kineskom kalendaru, koji je vekovima prihvaćen u celom regionu, te i danas služi za proricanje karaktera ljudi rođenih u određenim godinama i odlučivanje o tome koji partneri kome odgovaraju.

Pa ipak, smatra se da od 20 do 30 miliona pasa koji se svake godine u svetu usmrte radi ishrane, lavovski deo otpada upravo na azijski kontinent, od čega oko milion na Južnu Koreju.

U toj zemlji građani trenutno drže oko šest miliona pasa kao kućne ljubimce, a broj tih životinja u domovima ljudi se uvećao za 30% u proteklih deset godina, što je umnogome posledica rasta životnog standarda. Otud, slično drugim delovima sveta, sve više Korejaca umiljate četvoronošce doživljava kao članove porodice.

Takođe, pod uticajem Zapada i u Južnoj Koreji i drugde na azijskom kontinentu se osniva sve više nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava životinja i zalažu za prekid okrutnog ponašanja prema njima. Za njih je konzumiranje kućnih ljubimaca nezamislivo i predstavlja varvarski čin iz prošlosti.

Ipak, ne tako davno, 2016. godine, pseće meso se našlo na listi južnokorejske Agencije za podsticaj razvoja sela koja beleži prosečnu hranljivu vrednost namirnica – po njoj, iako bogato proteinima, pseće meso je, kad je reč o mastima, znatno lošijeg kvaliteta od pilećeg.

Promene u odnosu prema psima

Takođe, jedenje psećeg mesa je nesumnjivo snažno vezano za problem siromaštva. No, kako poslednjih decenija mnoga azijska društva doživljavaju ekonomsku renesansu koju karakteriše rast standarda miliona ljudi, buja i uvoz stranih prehrambenih proizvoda, te domaći uzgoj onih vrsta mesa koje su u prošlosti bile deficitarne i skupe, poput goveđeg, prenosi RTS.

Povećanje platežne moći građana i širi izbor koji sad imaju u ishrani omogućava im udaljavanje od tradicionalne kuhinje. U Kini i drugde u istočnoj i jugoistočnoj Aziji poslednjih godina munjevitom brzinom je napredovala urbanizacija, koja je desetine miliona stanovnika povukla iz ruralnih u urbana područja, gde je odnos prema životinjama fundamentalno drugačiji nego na selu – u gradovima one su ljubimci kojima se povlađuje a ne izvor hrane, odnosno resurs koji omogućava preživljavanje.

„Pasji život“ sada je ušuškan, udoban i zaštićen, pa taj izraz gubi postepeno svoj tužni smisao koji se prevashodno odnosi na beskućništvo i podređenost, kao uostalom i „pasja smrt“, zlokobni izraz koji, čini se, aludira na usamljenu smrt od gladi i hladnoće. Treba napomenuti i da su u više azijskih zemalja u kojima je i dalje dozvoljeno klanje pasa za prehranu zabranjeni surovi i nehigijenski metodi držanja i ubijanja.

Na to uticaj ima novi zapadnjački koncept „prava životinja“ i aktivizam anglosaksonskog porekla koji naglašava ulogu građanstva samoorganizovanog u nevladine grupe u oblikovanju politike i zakonodavstva koji se sada se šire istočnom Azijom.

Taj novi aršin civilizovanosti je još jedan faktor koji, pored rasta standarda i urbanizacije, menja tradicionalni pogled na životinje i konzumiranje njihovog mesa. 

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close