PreporukaPrirodaVestiVesti iz SrbijeVideo
Aktuelno

MALI DUNAV: Od deponije do dragulja za uživanje u prirodi (VIDEO)

Trebalo je 17 godina da se od jedne deponije napravi veliki zeleni dragulj, na samo desetak kilometara od Beograda, piše RTS. Jedan profesor, nekoliko ljudi i generacije studenata Poljoprivrednog fakulteta čistili su zemljište, gradili neobične objekte, stvarali jezera i ribnjake, podizali vinograde, donosili i gajili životinje. Iz čistog entuzijazma, bez novčane nadoknade, o kompleksu brinu studenti, doktorandi i profesori.

Krenuli smo sa idejom da napravimo prostor za eksperimente grupe koje se bave ribolovom i primenjenom hidrologijom na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sa tom idejom smo startovali i došli smo do naučnog, edukativnog ili obrazovnog i turističkog prostora“, navodi dr Zoran Marković, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

„Centar Mali Dunav sadrži nekih tridesetak jezera, deo makete Dunava, koji jeste inspiracija nas tvoraca ovog centra. Sastoji se i od male botaničke bašte, javnog akvarijuma, gde je izložena živa postavka dunavske vrste riba, zatim imamo dva ostrva – jedno se zove Dunavsko ostrvo, a drugo je Ostrvo evolucije, gde je simbolično prikazan nastanak života na zemlji“, dodaje profesor za RTS.

Tu su i brojne vrste riba, ptica, i najegzotičnije vrste lokvanja. Centar radi tokom cele godine, a za posetioce je otvoren od aprila do novembra. Najposećeniji je vikendom, a svako ko ovde dođe, kažu, ima svoje omiljeno mesto.

Ogledno dobro „Radmilovac“, u čijem je sastavu i Mali Dunav, ime je dobio po Radmili, supruzi industrijalca Milana Vukičevića, koji ga je 1941. godine ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, kako bi tu sticali praksu, navodi RTS.

 

Pravi prirodnjački Diznilend, prostire se na pet i po hektara. Tu je botanička bašta sa vodenim biljem, jezero Mala Venecija po kojem se može ploviti, oaza kornjača, akvarijum sa 40 vrsta riba. 

“To je jedna živa izložba gde naši posetioci mogu da se upoznaju sa dunavskim vrstama riba, a od najzanimljivijih izdvojio bih sibirsku jesetru, kečigu, jegulju. Posedujemo i ove grabljive ribe kao što su som, smuđ, bucov„, rekao je Dalibor Vukojević sa Poljoprivrednog fakulteta.

U Zoo-vrtu vodenih ptica nalaze se dve stotine jedinki, utva zlatokrila, beli i crni labud, mandarinke karolinke, kolben patke.

„Ptice su manje-više navikle na naše posetioce i u svakom momentu očekuju neku nagradu od posetilaca, zato što manekenišu u njihovoj blizini. Misli se na neko zrno kukuruza, pšenice, neku plazmicu…“, ispričao je Marko Stanković sa Poljoprivrednog fakulteta za RTS.

Najatraktivniji deo kompleksa je Naselje praistorijskog ribara sa desetak kućica. Sve počinje pre 45.000 godina, kada je homosapijens spas od hladnoće pronašao u pećinama čije je zidove zagrevala dunavska voda. Tu su kućice iz Lepenskog vira, kada imamo prve tragove vajarskih dela, sledi Starčevačka kultura i konačno savršenstvo Vinčanske kulture.

„Neverovatan period kada hiljadu godina nije bilo ratova, kada su ljudi živeli na vrlo visokom nivou, imali su na primer podno grejanje, oblačili su se vrlo slično kao mi danas, dame su imale Ve izreze, čarape, suknje a govorimo o periodu od 6.500 do 7.500 godina pre nove ere„, dodao je profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Stanković.

Na ovoj uzbudljivoj lokaciji može se videti i kućica siromašnog ribara koja simbolizuje početak raslojavanja društva na bogate i siromašne. Seže šest i po hiljada godina u prošlost, a nažalost traje i danas, piše RTS.

All photos: Screenshot

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close