Najavljene IZMENE I DOPUNE skandalozne Odluke o držanju kućnih ljubimaca u Požarevcu

Odluka o držanju domaćih i egzotičnih životinja, o kojoj smo prvi pisali a koja je usvojena 11.februara na sednici Skupštine grada Požarevca, izazvala je veliku pažnju javnosti, a onda i medija. Opravdani revolt usledio je pre svega zbog toga što u nekim delovima Odluka tretira životinje kao stvari i u suprotnosti je sa odredbama Ustava Republike Srbije, kao i Zakona o dobrobiti životinja.

Samim tim se stvorio pritisak koji je neophodan da se najave izmene i dopune, što je potvrdio danas gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović na konferenciji za medije.

Najveće negodovanje doneo je propis da ljudi u Požarevcu mogu imati najviše jednog kućnog ljubimca, a u dvorištu manjem od 5ari, najviše dva psa ili dve mačke. To je zaista prvi put da čujemo tako nešto i prosto je bilo očekivano da se ta ničim osnovana odluka – izmeni. Iako oni koji su je doneli pravdaju svoj postupak „uvođenjem komunalnog reda“, a oni koji je podržavaju navode sve od problema pasa na ulici do neodgovornih vlasnika i ne čišćenja za svojim psom posle šetnji, postavlja se pitanje kako su uopšte mislili da će bilo šta od navedenog rešiti pomenutim ograničenjima?

Smanjenje broja kućnih ljubimaca bi dovelo do novih napuštanja i povećanja životinja na ulici, a neodgovornost vlasnika će neće smanjiti smanjenjem broja ljubimaca.

Podsetimo se, Odluka je, između ostalog, predvidela i da oni koji žive u zgradma na vratima stana moraju da stave natpis „Čuvaj se psa“, a da u lift mogu uvesti ljubimac samo ukoliko unutra već nema nikoga. Takođe, oni koji imaju dvorište veće od 5ari, mogu imati do 3 psa ili 3 mačke. U zajedničkom, pak, stanu ili dvorištu, dozvoljeno je držanje ljubimaca samo ako postoji saglasnost svih stanara. I drugo.

Iz udruženja „Požarevačke šapice“ su izjavili za Djole dog da su poslali prigovor na Odluku pre njenog usvajanja, 9.februara, a njen opširan sadržaj su nam poslali. Prenosimo vam samo deo prigovora vezan za ograničenje u broju kućnih ljubimaca:

Zakon o dobrobiti životinja brojnost životinja ne uslovljava samo površinom prostora i lokacijom, već kompletnim uslovima koji omogućavaju držanje životinja, a to je pravo svih pravniih i fizičkih lica koja poseduju odgovarajuće da ih drže u skladu sa uslovima ali uz poštovanje obaveza da im se pruži odgovarajući prostor za kretanje i smeštaj, zaštita od vremenskih neprilika, ekstremnih temperatura, održavanje higijene, adekvatna ishrana, veterinarska nega, obavezna vakcinacija, obeležavanje i naročito je važno sprečavanje rođenja neželjenog potomstva koje kasnije završava napušteno na javnim površinama, što je zabranjeno i kažnjivo.

Kako životinje imaju status stvari, odnosno imovine, svako ograničenje u pogledu načina držanja i broja životinja koje mogu posedovati i držati pravna ili fizička lica, može biti propisano samo zakonom, a ne opštim aktom jedinice lokalne samouprave.

Ograničavanje broja životinja je u suprotnosti i sa članom 36. i članom 21. Ustava jer građane na teritoriji Požarevca, dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na građane drugih jedinica lokalne samouprave, gde je to pitanje drugačije rešeno, tj. dovodi do pojave nejednakosti pred Zakonom.

Iz prednjeg proizilazi da lokalne samouprave nemaju pravo ograničavanja broja životinja, već u skladu sa posebnim propisima, mogu nalagati uslove za držanje koji bi sveli broj životinja na razumnu meru, uz poštovanje razumnih prava okoline u smislu higijenskih i bezbednosnih uslova, što je regulisano posebnim propisima (Zakon o veterinarstvu, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o obligacionim odnosima… i prateći pravilnici). Npr. logično je da u centru urbane sredine ne postoje uslovi za držanje papkara i divljih životinja (odgovarajući prostor za kretanje, ispašu, odlaganje fecesa itd), te se samim tim dolazi i do sprečavanja držanja tih životinja u urbanim sredinama. Isto se može odnositi i na kućne ljubimce.

Ograničenjem broja životinja, humani ljubitelji životinja bi bili primorani da se liše “prekobrojnih” životinja, što bi dovelo do masovnog napuštanja, što opet pada na teret društvene zajednice, čime bi došlo i do povrede dobrobiti i ugrožavanja svih “prekobrojnih“ životinja.

Ti građani u svoje ljubimce godinama ulažu brigu i značajna finansijska sredstva, dakle, došlo bi do njihovog uznemirenja i duševne boli, pa i finansijske štete. Neracionalnost ovakve odredbe leži u tome što bi se humani građani koji poseduju uslove ograničili da zbrinjavaju napuštene životinje o sopstvenom trošku što je u interesu cele zajednice, kako u bezbednosnom smislu tako i u finansijskom, jer svaka udomljena životinja za Grad znači manji trošak brige o njoj, naročito u smislu finansiranja gradskog prihvatilišta. Podsećam da je životni vek pasa i mačaka 15 do 20 godina a da je obaveza lokalne samouprave iz čl. 66. Zakona o dobrobiti životinja da ih zbrinjava, hrani i leči u prihvatilištima do njihove prirodne smrti.

Marija Simić, pravnica iz udruženja “Požarevačke njuškice” je gostujući na N1 izjavila se ovom Odlukom previše ulazi u privatnost ljudi i da je Požarevac jedina opština u Srbiji koja je donela takvu odluku.

Prigovori nisu usvojeni uz obrazloženje da su bili „zatrpani“ uoči sednice. Iako se pojavila informacija da prigovora nije ni bilo… Danas je gradonačelnik na konferenciji pozvao udruženja za zašitu životinja, zakonske zastupnike stambenih zajednica i ostale građane da u narednim danima dostave sugestije preko pisarnice ili na e-mail informativne službe grada Požarevca.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.