Kućni ljubimciVesti

Napadaju vlasnicu u Zagrebu, jer VOZI STARIJEG PSA U KOLICIMA!

Ovo je priča koju prenosi list 24vsata o jednom psiću iz Zagreba koja govori sa čim su on i njegova gazdarica suočeni, jer se vozi u kolicima za bebe po ulicama grada. Jedan broj ljudi ima pogrešno mišljenje o starijim vlasnicima pasa koji voze svoje ljubimce u kolicima, do te mere da ih čak i vređaju.

“Nemam lude vlasnike koji umesto dece voze pse u kolicima, ali stara sam i slabo se krećem. Imam skoro 14 godina i pitam se zašto bar toliko dugo nisam mogla biti sa gazdaricom. Zovu me Leela i mislim da mi to ime odgovara. Ja sam kavalirski španijel i veoma sam ponosna na svoju porodicu. Divna sam, ali neustrašiva. Drago mi je što sam vam privukla pažnju. Čujem od ljudi da moramo da pazimo na starije osobe u vreme pandemije i molila bih vas da ne zaboravite na nas starije, samo u psećem svetu. Brinem o svojoj starijoj gazdarici, iako je ne vidim dobro zbog katarakte na oku. Nekoliko puta dnevno mi previje otvorenu ranu na leđima i znam da mi to dobro ide. Znam i šaljem joj ljubav natrag, jedino što znam, mazeći se i mašući repom. Još me čeka mali milion šetnji, moram da čuvam svoju 76-godišnju gazdaricu, došla su teška vremena.

Prilično je fizički aktivna za svoje godine i moram je nekako pratiti, ko će ako ne ja? Odjednom mi je pala na pamet ideja. Iako mogu da trčim, noge se nekad zanesu i mogu vrlo kratko da hodam samostalno. Da bismo gazdarica i ja još uvek mogli da hodamo, morali smo da nabavimo točkove. Tamo su mi ljudi malo pomogli, jer nisam znao kako to da radim, točkovi na šapama. Tamo su uskočile moje sestre u ljudskom liku, ćerke moje gazdarice. Nabavili su mi kolica u kojima se osećam kao kraljica.

Moja sreća nije dugo trajala. Iako me nije bolelo u invalidskim kolicima, osećala sam da gazdaricu boli. Kao što sam kasnije saznala, ljudi su je strogo gledali, vređali. Prema njihovim rečima, u kolicima očigledno mogu biti samo male bebe. Zalajala sam da je branim od tih zlih jezika, oni i dalje nisu prestajali. Kako mogu vikati na zagrebačku penzionerku i dopustiti im da je krive? Pa oni uopšte ne vole životinje, a ko ne voli životinje, ne voli ni ljude, čula sam tu mudru ženu jednom u psećem parku.

Ni moja vlasnica ni ja, ni naša kolica ne čine nikome štetu. Meni za kvalitetan život to znači sve. Više nisam toliko tužna zbog svoje vlasnice, jer osećam da je vremenom naučila da se nosi sa nekulturnim ponašanjem nekih ljudi, ali i dalje osećam čudne poglede na nas. Tako sam odlučila da reagujem i postanem svesna ovog problema. Znam da je situacija u svetu gora nego ikad, da su ljudi nezadovoljni, ali to im nije izgovor da bez razloga vređaju druge. Valjda su bolji od toga. To sam uvek mislila i za ljude jer su me moji to naučili. Vaspitanje dolazi od kuće. Hvala mojoj Dragani Luciji Ratković Aidemir i Karmen Ratković koji su me odveli do vlasnice onog dana kada su me fotografi uhvatili i što su moje lajanje pretočili u poruku koja je vama, našim ljudima, razumljiva”.

All photos: Sanjin Strukic/PIXSELL

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Izaberi temu koju želiš
Tagovi
Back to top button
Close