•  
  •  
  •  
  •  
  •  

Nedavno je objavljena vest kako je, zahvaljujući Indiji i Kini, svet danas zeleniji nego što je bio pre dvadeset godina. Povećanje zelenila rezultat je njihovih dugogodišnjih programa sadnje stabala.

Nažalost, na Balkanu je potpuno drugačija priča.

Ovde ljudi kao da su zaboravili na pošumljavanje i značaj šuma. Svojski se trude da nekontrolisanom i bespravnom sečom unište jedan od ključnih prirodnih resursa. Posledice su dugoročne i dalekosežne po životnu sredinu i kvalitet života ljudi. Neke već danas osećamo – poplave, klizišta, jaki vetrovi, gubitak biljnih i životinjskih vrsta, smanjenje proizvodnje kiseonika…

Tek retki su svesni ovakvog stanja i oni se uporno trude da učine nešto. Najsvežiji primer nam dolazi sa Fruške gore, gde su se prvo planinari, a potom i ekološki aktivisti, pobunili protiv nekontrolisane seče šume. Okupili su se pod imenom Čuvari/ke Fruške gore, u nameri da sačuvaju najstariji nacionalni park u Srbiji i najveću lipovu šumu u Evropi.

Podršku traže i u susednim zemljama.

“Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina! Zajedno u borbi za dobrobit svih ljudi na ovoj planeti. Nema politike, ovo je zajednička borba za ekološko opismenjavanje! Balkan to može! Da pokažemo kako treba i šta znači biti prvenstveno ekološki svestan čovek. Danas štitimo Nacionalne parkove kod nas, sutra ko zna gde. Jer zajedno smo jači!”, stoji na FB grupi Čuvari/ke Fruške gore.

Dok šume dišu, i mi ćemo disati. O neformalnoj grupi građana koju čini 7 aktivista i akcijama koje sprovode više nam je rekla Sandra Ostojić.

“Izlazimo na teren, slikamo pre i posle. Pišemo prijave i pokušavamo da dopremo do što većeg broja ljudi. Počeli smo obraćanjem NP Fruška gora tražeći informaciju od javnog značaja o količini stabala koje imaju nameru poseći i o kom kvalitetu stabala se radi. Nakon što smo dobili odgovor da se seče 2. i 3. klasa stabala, a na terenu smo zatekli posečena stabla 1. klase. Uputili smo prigovor NP Fg, republičkom i pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Kao odgovor smo dobili tišinu.

Ono što smo mi primetili tokom redovnih obilazaka Fruške gore jesu posečena stabla na potezu između Vrdnika i Zmajevca radi izgradnje zip lajna. Nasipanje tucanikom šumskih staza koje NP naziva izgradnjom šumskih puteva. Posečeno je na Letenci, Jabuci, Brankovcu, Šuljamackoj glavici”, rekla je za Buku Ostić, dodajući da i pored nerazumevanja nadležnih institucija, njihove nebrige i ignorisanja, ne odustaju.

Od početka su  znali da sami ne mogu puno učiniti. Zato su došli na ideju da stupe u kontakt sa zemljama u regionu. Do sada su najveću saradnju ostvarili sa udruženjima iz Hrvatske i Crne Gore.

“Vesna Grgić i Zeleni odred Hrvatska nam je odmah dala podršku i ponudila pomoć, kao i KOR – Koalicija za održivi razvoj Crna Gora i gospodin Aleksandar Švorcan. Sa nekoliko udruženja iz regiona, preciznije  iz Tuzle, se još uvek dogovara saradnja. Takođe imamo podršku poznatog muzičara Ramba Amadeusa, koji je sa nama od prvog dana”, ispričala je za naš portal Ostojić, najavljujući još jednu aktivnost – međunarodnu ekološku  izložbu  “Od Fruške gore do Fruške gole”, u Rumi  14.9.2019.

Planirana je postavka fotografija Fruške gore, nekad i sad, umetničkih slika na ovu temu, a takođe i dečijih likovnih radova na temu ekologije i značaja šuma za opstanak na Zemlji. Na dan otvaranja izložbe biće održan i kratki performans kojim će se takođe skrenuti pažnja na nekontrolisanu seču drveća.

Kome smeta kultura?

I povodom ovoga događaja, aktivisti su naišli na nerazumevanje institucija.

“Na tren smo zaboravili u kakvoj zemlji živimo. Kada smo krenuli sa ovom zamisli, tražili smo prostorije kulturnog centra u Rumi. Odbili su nas. Zatim smo tražili Muzej. Direktorka je bila oduševljena, ponudila da biramo prostorije i vreme. Da bi ovih dana odgovor bio ne. Ipak, odustajanja nema  izložba će biti održana”, istakla je Ostojić.

All photos: Facebook/Čuvari/ke Fruške gore
Izvor: 6yka.com

 


  •  
  •  
  •  
  •  
  •