Noa iz Zaječara i novi život: Nekad je lutala ulicama sa tumorom TEŠKIM PREKO 4 KILOGRAMA

Upoznajte Nou. Njena priča jedna je kap u moru teških i dirljivih. Jedna od onih odbačenih, za mnoge nevidljivih, bespomoćnih. Sredinom februara volonterima Udruženja Beta Zaječar javljeno je da je viđena na samom ulazu u Zaječar, da se jedva kreće i da ima tumor. Tražili su je nekoliko dana, od nje ni traga… A onda su je videli i kao da je samo čekala da joj neko pomogne.

Sklonjena je sa ulice. Bili su svesni da je operacija neminovna. Međutim, sutradan, ovako mršava i iznurena, sa ovolikim tumorom, na svet je donela jedno štene. Neformirano, premršavo, nije bilo živo. Odmah je odvedena na ultrazvuk. Ispostavilo se da unutra ima barem još jedno mrtvo štene, ali to nije bilo sve. Odrađen je 4d test i  ona je bila pozitivna na srčanog crva, anaplazmozu, a pokazala se i bleda crta na lajšmaniju. Uz to, kao da nije dovoljno, imala je i upalu uha.

Pored svega, takva je maza bila, gurala bi im glavu u krilo, umiljavala se, davala šapicu. Stara preko deset godina, namučena, u toliko lošem stanju, ali volonteri jednostavno nisu mogli da odustanu. Bila je u bolovima i jedva se kretala, sama kost i koža. Nije mogla da potrči, nije se radovala.

I sutradan je bila na terapiji jakim antibioticima, izbacila je i drugo mrtvo štene i više štenaca nije bilo. Krenuli su u borbu protiv srčanog crva i anaplazme, a plan je bio da se ishranom i antibioticima podigne njen imunitet da bi mogla da ode na operaciju ogromnog tumora mlečnih žlezdi koji je jako mučio.

A onda, nakon više od mesec dana teške borbe za njen oporavak i pripremanje za veliki dan, ona je 30. marta otišla na operaciju. Volonteri su bili u nedoumici. Razmišljali su o njenoj starosti, pitali su se hoće li podneti anesteziju i probuditi se, hoće li uspeti da joj pomognu da ima drugi, novi život koji su joj obećali…

Pogađate? Uspela je! Predivna Noa probudila se iz anestezije i bila spremna da zakorači u novo poglavlje svog života. I pored lekova je bila u bolovima, užasna upala uha i dalje je mučila, ali je pobedila ono najstrašnije i otarasila se velikog tereta. I tako dan za danom, Noa je postala neko kome su Betovci iz Zaječara drastično promenili život.

Sve boljke su sada iza nje. Sada joj je stav drugačiji. Mazi se, trči kao metak, obožava da ručka i toliko je predivna i zanosna. Samo je pogledate i istopite se od miline i ponosa. A kako i ne bi, kad je ona danas drugi pas. Srećan, nasmejan, jedan preslatki borac. Ogromno bravo za volontere, upornost, neodustajanje, a najveće bravo za Nou koja je izdržala i pobedila nemoguće!

Uživaj sada, devojko, zaslužila si!

All photos: Udruženje Beta Zaječar.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.