Crna veverica je rezultat ukrštanja sivih i lisičjih veverica. U popularnom mitu ove nove agresivne „super“ vrste istiskuju sivu vevericu, baš kao što je ona istisnula crvenu.

Međutim, prema istraživanju, crne veverice su iste vrste kao i sive, ali su svoj omotač stekle neispravnim pigmentnim genom, identičnim onom koji se nalazi u lisičjoj veverici, usko srodnoj vrsti koja je takođe poreklom iz Severne Amerike i ima crne varijante.

Helen McRobie sa Univerziteta Anglia Ruskin je sarađivala sa kolegama sa Univerziteta Cambridge i Prirodnjačkog muzeja Virginia u SAD na testiranju DNK. Oni su došli do dokaza da je mutacija verovatno nastala u lisičjoj veverici i prešla u sivu putem parenja.

U Britaniji su crne veverice uvezene iz Severne Amerike, a potom su pobegle iz privatnih zooloških vrtova. Prvi je primećen u blizini Letchvortha 1912.godine. Danas se crne veverice najčešće vide širom Hertfordshirea, Bedfordshirea i Cambridgeshirea. Širenje sivih i crnih veverica prouzrokovalo je istrebljenje crvenih veverica u većem delu Engleske, jer domaći crveni podležu virusu veverica, koji se prenosi u sivim bojama (ali ih ostavljaju netaknute).

Za sada je u Srbiji najviše zastuplena crvena veverica ili obična veverica, koja je i ujedno jedna od omiljenih životinja u našim krajevima, koju posebno vole deca. Često je možemo videti i u gradskim parkovima, a može da i se pripitomi.

Veverice međusobno komuniciraju kroz različita oglašavanja i mirisne oznake. One takođe koriste repove kao signalni uređaj, trzaju ih kada su uznemirene da bi upozorile druge veverice od potencijalne opasnosti. One mogu da skaču 10 puta više od dužine svoga tela. Imaju dobar vid, a mogu da nauče da kopiraju druge životinje, čak i ljude.

Kada je veverica uplašena i oseća da je u opasnosti, ona će u početku ostati nepokretna. Ako je na zemlji, popeće se na obližnje sugurno drvo, a ako je već na drvetu zaokružiće stablo, pritisniti ga nasuprot kore drveta i čvrsto ga držati svojim telom. Da bi obmanula potencijalne predatore ide vrlo neobičnim i potuno neočekivanim putanjama.

Veverice se hrane semenkama, plodovima, gusenicama, nekim pticama, jajima, korom drveta… Najviše vole žir, lešnike i orahe. Kada grickaju i jedu najčešće sede na zadnjim nogama, sa repom savijenim duž leđa. Prednje šape koriste kako bi prinele hranu ustima. Ženkice veverice se kote leti dva puta i imaju od 3 do 7 mladih. Kada se rode, one su veoma slabašne, gole i slepe. Veverice su divne i brižne prema svojim mladuncima i pomno prate svoju dečicu dok ne očvrsnu. Za mesec dana već prestaju da sisaju mleko i počinju se samostalno hraniti. Vrlo brzo uče i kako da opstanu same, tako da se par meseci otisnu u život, potpuno spremne za samostalan život. Bravo za mame veverice!

Djole dog redakcija