Od napuštenog i bolesnog psa NA IVICI SMRTI, Badi je postao pas koji ŽIVI PUNIM PLUĆIMA

Nicola Owst napisala je jednu neverovatnu knjigu o spasavanju jednog života pod nazivom: „Spasavanje Badija“. U cilju kampanje „Pas je za život, ne samo za karantin„, s obzirom na veliki broj udomljavanja tokom pandemije korona virusa, ali i straha da te životinje ne budu kasnije napuštene – ona je ukratko napisala njihovu priču, piše Mirror, koju vam prenosimo u celosti.

„Bilo je 27. aprila 2009. godine kada smo moja prijateljica Sali i ja odlučile da otputujemo kako bismo pogledale ždrebicu koju je videla na internetu. Sali je sa suprugom Robom vodila konjušnicu u Lesterširu, gde sam provela veći deo svojih tinejdžerskih godina živeći i radeći s konjima.

Bila je to pomalo misija spustiti se putem M1 dok je padala kiša. Kada smo stigli na adresu, bilo je mračno, najstrašnije mesto gde sam ikada videla. Izašla su dva čoveka i pokazali nam šestomesečno ždrebe. Bila sam užasnuta kada sam videla kako izgleda. Brzo smo predale gotovinu i uputile se nazad. Tada sam primetila životinju u zadnjem delu rđavog metalnog kaveza.

Prišla sam bliže da vidim da li diše. Jadno stvorenje, slabo je disalo. Njegove tužne oči bile su samo prorezi na njegovom koščatom, izbočenom licu. Izgledalo je kao da pokušaj da ih drži otvorenim izaziva stravične bolove. Nisam mogla da verujem šta vidim.

Dlaka mu je opala, pokazujući tanku kožu poput papira preko kostiju rebrastog kaveza i lica. Jedva je bio živ. Ovaj jadni pas bio je zarobljen u sopstvenom izmetu i danima očigledno nije imao hrane ni vode. Ali ono što me je zaista pogodilo je grozan miris, kombinacija trulog mesa i fekalija.

Njegovi mali jastučići šape su bili crveni od stajanja u sopstvenoj mokraći. Bilo je neverovatno tužno. Nisam dvaput razmišljala da ga spasim. Zamotala sam ga u peškir i uzela. Kada sam pažljivije pogledala, primetila sam da je prekriven gadnom infekcijom.

Morala sam da spasim ovo jadno stvorenje od ovih užasnih ljudi. „Imam te, drugar“, rekla sam mu. Kad smo stigli kući, pozvala sam lokalnog veterinara. Dok je sedeo na stolu u veterinarskoj ordinaciji, Badi je ličio na vreću kostiju. Nije imao ni godinu dana. Način na koji me je gledao naterao me da mislim da mi je zahvalan što sam ga spasila.

Naoružana vrećicom antibiotika i uputstvima za negu, odvela sam Badija kući. Prve noći sam ga lagano okupala, a onda nisam mogla da zaspim, neprestano proveravajući da li diše. Davala sam mu male obroke kako ne bi uznemirio stomak.

On je najzanimljiviji, najljubazni i najodaniji pas koga sam ikad srela. Sledeće godine Badi je postajao sve jači. Imala sam sreću da upoznam Džona, a on nas je prihvatio kao paket. Naći muškarca koji je bio srećan da nas oboje voli mi je značilo sve. Naravno, imali smo Badija kao počasnog gosta na našem venčanju 2013. Imao je posebnu odeću za slike.

Naš život kao porodica od tri člana je bio savršen sve dok Badiju nije dijagnostikovan rak u martu 2015. To se dogodilo iste godine kada sam prošla kroz dva pobačaja. Bilo je to vrlo traumatično vreme. Želela sam da mu bude bolje. Nakon brojnih radioterapija i hemoterapija, oporavio se u oktobru 2015. godine.

Sledeće jeseni zatrudnela sam sa svojim sinom Tobijem, koji sada ima tri godine. Pre nego što je Tobi stigao, dobili smo drugog psa Suzi koja je spasena sa farme štenaca na kojoj je tri godine bila pasmina za razmnožavanje.

Badi je ipak velikim delom u mom srcu. Bili smo na izložbama pasa poput Crufts-a i osvajali nagrade, upoznali poznate ličnosti i imali fantastičan krug prijatelja koje smo upoznali preko Badija, sa kim letujemo dva puta godišnje. Ko bi pomislio da bi taj siroti, zanemareni pas, koga sam prvi put videla u kavezu, mogao preokrenuti moj život na bolje?”

Badi sada uživa sa svojom porodicom koja je postala bogatija za još jednog člana, drugog sina. Tako da Badi sada ima Susi i dva drugara za igru i Nikol i njenog supruga koji joj pružaju mnogo ljubavi.

All photos: Nicola Owst.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.