Divlje životinjeKućni ljubimci

Ovaj čovek je za 12 godina spasio VIŠE OD 5.000 ŽIVOTINJA!

Bila je kasna noć kada je buka koja je dolazila iz kokošinjca probudila stanovnike sela Bochagaon u Kazirangi, indijskoj državi Assam. Meštani su se okupili i videli veliku zmiju koja proždire kokošku. Opkolili su zmiju, držeći se na sigurnoj udaljenosti.

U bilo kojim drugim okolnostima, uplašeni seljani bi je ubili – ali ovog puta nisu, jer su se setili Manoja i njegovih reči. “Važan svaki element u prirodi!’’ Sada, oni poštuju zmije.

Manoj, glavnik junak naše priče, je bio ključan za promene u razmišljanju stanovništva.

Spasavanje je 2007. godine, a ukupan broj spasenih životinja već je prekoračio 5.000. Ovaj broj ne uzima u obzir ptice i zmije koje je spasio 2005. i 2006. godine.

Puno puta je nagrađivan, a o njegovim dobrim delima se nadaleko čulo. U 2014. godini Fondacija Corbett odlikovala ga je nagradom za ratnika u divljini, a prošle godine je bio u dokumentarcu pod nazivom „Čovek koji govori o prirodi“ u režiji jednog nagrađivanog asamskog režisera.

Dobio je i 2019.godine nagradu za izuzetnu ljubav prema životinjama i strast u očuvanju njihove dobrobiti, od strane India Star Book of Recordsa.

Photo: thebetterindia.com

 

Pa šta je povuklo Manoj Gogoija da svoj život posveti očuvanju divljih životinja?

„Rođen sam u oblasti Kaziranga u Assamu. Odrastao sam u krilu prirode sa nosorozima, leopardima, prelepim himalajskim pticama i zmijama, čak i otrovnim. To je poznato okruženje za mene od detinjstva. Prirodno sam razvio istinsku naklonost prema divljini ”, nasmejao se Gogoi.

Odrastajući, on je uvek znao šta želi da učini. Iako je napustio studije nakon mature, 2006. godine je pohađao jednomesečni kurs u Bombajskom prirodnjačkom istorijskom muzeju u Mumbaiju.

Obrazovanje, kao početak njegove karijere, odigralo je izuzetnu ulogu u učvršćivanju strasti za spašavanjem divljine. Kao i njegov otac, Manoj je mogao da osigura posao u vladi. Ali odlučio je da zacrta nekonvencionalni put karijere.

Photo: thebetterindia.com

 

Manoj je dugo sprovodio svoj poziv spasavanja i rehabilitacije ptica, gmizavaca i sisara samostalno. Ponekad bi ga ljudi zvali dva puta za jednu noć. Na kraju je odlučio da organizuje tim entuzijasta poput njega. Sa 11 istomišljenika, Manoj je nastavio svoj rad kroz organizaciju – Prirodnjaci za rehabilitaciju zmija i ptica (NRSB) 2007. godine.

Manoj ne naporedo radio i kao vozač u državnom odeljenju za turizam, a kurs koji je pohađao mu je pomogao i da pronađeposao turističkog vodiča u privatnom letovalištu tokom 2013.godine.

„Strani turisti daju dosta novca. Veći deo svega što sam zaradio trošio sam na spasavanje životinja “, kaže on.

Nije ni čudo što se ime NRSB vrlo brzo proširilo na celu Indiju, a pozivi su počeli da stižu za spas velikih i otrovnih zmija. To je bio pozitivan znak, jer su ljudi sada birali spas umesto da ih ubijaju.

„Okuplja se mnoštvo ljudi koji gledaju operaciju. Koristim ovu priliku da edukujem ljude o važnosti zmija. Kažem im kako ubijanje njih nije rešenje za njihove probleme i kako neobučeno rukovanje gmizavcem može biti opasno. Naravno, svest nije preneta odmah. Međutim, desetak godina kasnije, vidim razliku u njihovom stavu. Sada me zovu umesto da linčuju zmije “, kaže on.

Danas njegova organizacija ima 100 volontera.

Photo: thebetterindia.com

 

Promena je nastupila 2013. godine, kada je, čuvši za Manoja i njegov rad – Fondacija Corbett predložila da otvore kancelariju u Kazirangi. Manoj je, naravno, bio u odeljenju za spašavanje životinja. On je rado prihvatio ovu ponudu, jer je znao da ona ne samo da će pomoći da pokrije troškove porodice, već će i proširiti spektar akcija spašavanja.

Od koga je i na koji način naučio sve što zna o spašavanju?

Photo: thebetterindia.com

 

„Uglavnom sam naučio kroz iskustvo. Do sada sam spašavao nosoroge, leoparde, divlje svinje, pantera iz džungle i druge sisare koji očaravaju turiste na safarijima. Takođe sam spasio kobru dugačku 14 metara – koja je bila stvarna pretnja mom životu. Svaka životinja je posebna.”

Međutim, za Manoja najupečatljivija priča o spašavanju je ona o tri bebe vodomara, koje je spasio dok još nisu bile ni progledale. “Odgajao sam ih dok nisu mogli da polete”, ponosno je rekao.

Manoj je takođe uključen u programe zaštite prirode koji organizuje Fondacija. Kroz takve programe on priča o spašavanju sa takvom strašću koja decu ostavlja bez daha, motivišiću ih tako da slede njegov primer i učeći ih da vole životinje i prirodu.

Hvala ti divni čoveče.

Tagovi

Povezane vesti i priče

Ne propustite

Back to top button
Close