Ovo je Gordijeva priča: Priča o štenetu iz Zaječara KOJE JE ŽELELO DA ŽIVI

Volonterima Udruženja Beta iz Zaječara su pre nešto više od godinu dana javili da se na jednom parkingu nalazi gotovo beživotno štene, bez svesti, u izuzetno lošem stanju . „Malo, krhko stvorenje, krmeljivih očiju, u epi napadu. Ležalo je bespomoćno, dok su ljudi samo prolazili. U prvi mah nam je delovalo da je udareno kolima u glavu, ali kada smo se približile i videle iscedak iz očiju i nosa, uhvatila nas je panika da nije nervni štenećak. Nema gore stvari!“, napisali su iz Bete.

Odveli su ga kod veterinara. Prvo što su uradili je test na ovaj virus, ono čega su se najviše bojali nije bilo u pitanju, test je bio negativan. Međutim, štene nije davalo znake života, nije se pomeralo, sem disanja. Čak ni glavicu nije moglo da drži uspravno, u rukama se „savijalo kao kifla“.

Ali, odlučili su, nema predaje i nema odustajanja. Odlučili su da se bore kao i svaki put do sada. Cilj im je bio da učine sve što je u njihovoj moći, samo da se oporavi. Dali su mu ime Gordi, po jednoj Goci koja je Betovcima i javila za njega. Tada je prava borba započela – infuzije, injekcije, hrana na špric, kapi za oči, oporavak je tekao jako, jako sporo. O njemu je brinula jedna od volonterki, Ana, kod koje je bio smešten.

Nakon što je otvorio oči, pišu volonteri, videli su da je potpuno razrok. Kad bi ga stavili na noge, samo bi padao na jednu stranu. Bilo je više nego očigledno da se radi o nekom neurološkom problemu. Odlučili su da se obrate specijalisti u Beogradu i probaju da mu pomognu na još jedan način. To su i učinili. Nakon posete veterinaru dobio je terapiju za jaku upalu nerava, za koju se pretpostavljalo da vuče od rođenja i da je ostavila posledice kakve su tada videli.

I ponovo. Korak po korak. Svaki napredak učinio je da njegovi spasioci zaplaču, svako njegovo ručkanje iz činije, jurcanje za macama, i najmanja stvar značila je neizmernu sreću, značila je korak napred. Terapije su se produžavale, još injekcija, još vitamina, nove kontrole. Međutim, sva ta muka se isplatila. Kako je rastao, tako je postajao sve stabilniji, snažniji, osećao se bolje. Mogao je da primi vakcine, uči da šeta i konačno završi sa terapijom.

Iako su saznali da će on uvek biti pas sa posebnim potrebama, „neartikulisan, hiperaktivan i blesav“, rešili su da ga oglašavaju i do poslednjeg atoma snage se bore da mu pronađu dom kakav zaslužuje. Tako je i bilo. Znate ono, kad je neko rođen pod srećnom zvezdom… Čuda se dese. Javila se jedna Jelica iz Švajcarske i rekla da odmah započnu sa sređivanjem papira za Gordija, da želi baš njega za svog najboljeg druga.

Maleno, nemoćno i bolesno štene otputovalo je u svoj novi dom. A danas, živi život kakav ni u najlepšim snovima nije mogao da zamisli. On ima svoju muziku za opuštanje, svoje igračke, redovne šetnje, vožnje kolima koje obožava, mnogo poljubaca i svu ljubav ovog sveta. Nakon teške borbe, naučio je sve oko sebe šta „ne odustati“ zapravo znači.

Gordi se nije predao. Iako se čitav svet obrušio na njegovo maleno telo, izdržao je sve i vratio se u svom punom sjaju i pokazao kako život zapravo treba da izgleda.

Uživaj, maleni!

All photos: Udruženje Beta Zaječar.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.