Maša je oko mesec dana provela u azilu u Jagodini. Za to vreme je dobila tvz. krpeljsku bolest. Odvezena je u Veterinarsku stanicu i ukazana joj je prva pomoć. Za bolesnu Mašu je došla je jedna Tara koja je istog momenta organizovala dolazak iz Beograda kako bi je spasila.
Ovo je Tarina priča.
„Jedno veče, dok sam listala Facebook, videla sam na stranici koja se bori za dobrobit životinjica fotografiju kuce koja je delovala na samrti. Uz fotografiju je stajao opis da je u jako lošem stanju, da se nalazi u azilu u Jagodini i da tamo neće preživeti. Istog trenutka se partner i ja dogovaramo da ćemo je preuzeti i učiniti sve što je u našoj moći da je izvučemo.
Tog trenutka počinje potpuni horor. Psa smo preuzeli to veče, i u Beograd je stigla nešto posle ponoći. Delovala je kao neka predivna Maša, i ponosno je nosila to ime čitavih nedelju dana. Ona je bila u užasnom stanju, ležala je na boku, izrazito je teško disala, nije reagovala uopšte. To veče je primila infuziju, izvađen joj je nerealno veliki broj krpelja (doduše, većina krpelja je bila mrtva, možda dva ili tri živa), izvađene su joj sline iz nosa i tu joj se disanje malo olakšalo.
Ujutru je odvedena kod veterinara kod poznajem godinama, i za kojeg zasigurno mogu reći da je najbolji veterinar u gradu. Tamo smo stigli rano ujutru, i otpočela je dijagnostika. Ono što nam je odmah rečeno je da je užasno dehidrirana, anemična, premršava i da je starosti jedne godine. Primila je infuziju, odrađen je 4d test i tada otkrivamo da je pozitivna na anaplazmozu.
Dok je primala infuziju, ja sam sedela sa njom i čekala rezultate biohemije, da bi tada saznali da je bolest toliko uznapredovala da je oštetila bubrege. Koliko? Mnogo. Baš mnogo. Primera radi: urea 36,12 a gornja granica je 9.25; kreatinin 799.88 a gornja granica bi trebala biti 106. Pitam šta da radimo, kažu da se borimo. Maša ako se oporavi ostaje bubrežni bolesnik. Pitam jel to ok kvalitet života? Hoće li biti u bolovima? Neće, živeće pod kontrolisanom ishranom i uz preglede. Ok, to mogu da prihvatim. Neće se mučiti.
Anaplazmoza se leči antibioticima. Međutim preporučeni antibiotik je veoma agresivan. Mašin želudac je u užasnom stanju, konstatno ima mučnine, ne znamo dal će uspeti da ga zadrži. Prvi dan je uspela, svi smo se radovali. Kako je dobila lekove koji bi joj pomogli da izbaci sve što joj se nagomilalo u bubrezima, i što je dovelo do njenog groznog stanja, ona je to veče i piškila. I pila vode.
Sutradan je ustala. Mislila sam to je to, Mašinka naša će biti sasvim ok. Odlazimo kod veterinara. Taj dan je povratila antibiotik dva puta. Data joj je alternativa intravenozno, i to je ok. Hajde, rešavamo anaplazmozu, dobija antibiotike. Ali ti bubrezi…..To veče Maša dobija epi napad. Nije celo telo zahvaćeno, koncentrisano je na vrat i glavu. Zašto sad to? Zbog prevelike koncentracije uree.
Nedelju dana smo se borili i mi, i ona i naši predivni veterinari. Međutim Maša ne napreduje, zapravo deluje gore. Smršala je, uprkos hrani koju smo joj davali špricem. Uprkos intenzivnoj terapiji, napadi su se nastavili. A rezultati druge biohemije koja je odrađena posle nedelju dana još gori. Urea iste vrednosti, kreatinin duplo veći. Ispostavilo se da sva naša radost što Maša vrši nuždu nije bila opravdana. Ona je iz sebe izbacivala samo vodu, nije uspela da prečisti bubrege. To se samo gomilalo i gomilalo.
Disanje se takođe nije popravilo. Naravno da nije kad je Maša imala edem pluća. I tako, rad bubrega na ispod 20%, edem, konstantna dehidriranost jer izbacuje samo vodu, anemija, uporno povraćanje hrane i gubitak težine. Dijagnoza, ne može. Odlučili smo da joj učinimo i priredimo dostojanstven kraj.
Za godinu dana koliko je živela, dobrano se namučila. Nisam mogla da dopustim da joj i kraj bude takav. Ako je za utehu, bila je voljena tih nedelju dana. Rekla bih još da su prognoze za obolele od anaplazmoze dobre, naravno ukoliko se na vreme počne sa terapijom. Znam da je dugačko jako, ja bih za kraj samo rekla: udomite ne kupujte i sterilišite svoje pse, ne dopustite da imate neželjene štence. Sve te dobre neželjene duše završavaju na ulici. Niko ne zaslužuje da završi tako. Niko ne zaslužuje hladan azil umesto toplog doma i punog stomaka. Udomite, jer na svakom ćošku je neka Maša koja zaslužuje da živi“ napisala je Tara.
Podelite ovu dirljivu priču sa porodicom i prijateljima!
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.
