Pas razume da naši pokreti i gestovi SADRŽE VAŽNE SIGNALE
Verovatno vam se već dogodilo da ste slučajno pogledali u pravcu gde se obično nalazi pseći povodac, da biste već sledećeg trenutka ugledali svog psa kod vrata, „naoštrenog“ za šetnju. I dok ovakva situacija prosečnom vlasniku pasa izgleda kao svakodnevna rutina, razumljivo i obično, naučnicima otkriva mnogo o načinu na koji psi misle.
Pas i govor tela
Najpre, pokazuje da su psi u stanju da pročitaju čovekov govor tela. U suštini, ovo je dokaz da pas razume da naši pokreti i gestovi sadrže važne signale i da na osnovu njih može da pretpostavi šta će se sledeće dogoditi u njegovom svetu.
Psi odlično „čitaju“ ljude
Već decenijama naučnici izučavaju „socijalno prepoznavanje“ pasa. Ono se jednostavno odnosi na to kako pas čita znakove drugih, a posebno ljudskih bića. Kao ljudi, mi te signale čitamo automatski. Na primer, kad dve osobe razgovaraju i jedna od njih dve pogleda na sat, razgovor se skraćuje. Osoba koja priča, brzo dolazi do poente jer razume da je njegovom sagovorniku vreme u tom trenutku važno. Svi socijalni sisari su razvili neverovatno diskriminatorne načine čitanja signala koje im šalju pripadnici njihovih grupa. Bez obzira na to, nedavna istraživanja pokazala su da su psi izuzetno dobri u čitanju određenih signala koje ljudi šalju jedni drugima.
Eksperiment sa psima
Jednostavnim eksperimentom možemo lako da se uverimo da je ova tvrdnja tačna. Uzmimo dve kutije, a ispod jedne od nje stavimo hranu dok životinja, odnosno subjekat u ekperimentu, ne gleda. Sada, dovedite subjekta i dajte mu socijalni znak ispod koje se kutije nalazi hrana. Najočigledniji znak bi bio da udarite rukom po kutiji ispod koje se nalazi hrana. Manje očigledan: da na kutiju ukažete prstom, dok bi najskriveniji način bio da na kutiju samo pokazujete očima. Ako subjekat kojeg testirate krene prema ispravnoj kutiji dobija hranu. Zvuči prilično jednostavno, zar ne?
Psi ne greše
Iznenađujuće, Danijel J. Povineli, psiholog na Univerzitetu u Luizijani otkrio je da su naši najbliži životinjski rođaci, šimpanze, ali i deca do tri godine, u početku poprilično loše rešavali opisani test. Međutim, posle nekoliko ponavljanja i deca i majmuni su naučili ispod koje kutije se nalazi hrana. Najveće iznenađenje je došlo od pasa. Naučnik je utvrdio da su psi od samog starta testiranja lako razumeli govor tela pokazivača. Četiri puta brže nego šimpanze, i dva puta brže nego deca.
Psi čitaju znakove
Sada, pravo pitanje je sledeće: Odakle psima ovakav talenat? Prvi odgovor bismo mogli da potražimo u činjenici da su psi potomci vukova i da su u čoporima morali da razvijaju sposobnost čitanja znakova jer su im oni pomagali prilikom lova. Ova teorija ipak nije tačna jer su u opisanom eksperimetnu testirani i vukovi. Začuđujuće, njihov rezultat je bio dva puta gori nego rezultati šimpanzi.
Sledeća pretpostavka bi mogla da bude da psi odlično čitaju govore tela zato što odrastaju s ljudima i posmatraju ljudske porodice. Ovo bi moglo da sugeriše da štenci koji su dugo odrastali s majkom, a to podrazumeva da ljudi nisu imali mnogo uticaja u njihovom životu, loše rešavaju zadati test s kutijama. Opet pogrešno. Čak i štene staro do devet nedelja koje još uvek živi s majkom rešava test bolje nego vukovi i šimpanze.
Sigurno je da psi svoj talenat nisu evolutivno nasledili od poslednjeg zajedničkog pretka vuka, niti je njihov talenat čitanja govora tela proistekao iz njihovog dugogdišnjeg asimilovanja s ljudima. Ako imamo eksperimentalne dokaze da dve najlogičnije pretpostavke nisu tačne, to znači da i odgovor na pitanje zašto psi tako dobro čitaju govor tela još uvek lebdi negde u vazduhu. Opet imamo dva kandidovana rešenja koja se oslanjaju na evoluciju i proces pripitomljavanja pasa. Pa, hajde i njih da ispitamo.
Pas kućni ljubimac
Prva teorija kaže da su psi inicijalno i izabrani za kućne ljubimce zato što su na prvom mestu imali urođen osećaj za razumevanje ljudi. Po drugoj teoriji, bolje raspoznavanje signala od drugih životinja zapravo je nusproizvod koji je nastao tokom procesa pripitomljavanja. Lako je naći racionalno objašnjenje koje podržava i jednu i drugu teoriju. Jer, očigledno, ljudi imaju tendeciju da formiraju snažniju vezu sa psima ako razumeju ljudski govor tela.
Svejedno, i neke alternativne teorije bi mogle da funkcionišu. Pripitomljavanje obično podrazumeva selektovanje, ako ni zbog čega drugog, a onda makar zbog čovekove sigurnosti. Prema psihologu Hareu O Džeju: „Ukoliko se čovek odluči da pripitomljava agresivnu životinju, taj proces sa sobom nosi i veoma veliki broj nusproizvoda.“ U ranim pripitomljavanjima lisica, primećeno je da je takav poduhvat donosio ne samo promene u ponašanju ove životinje, već i promene u njenom fizičkom izgledu. Prema tome, vrlo je moguće da je ova sposobnost posledica pripitomljavanja pasa.
Nažalost, mi danas prosto nemamo dovoljno podataka da bismo tačno znali da li su ljudi izabrali pse zato što su oni bolje razumeli socijalne signale, ili su psi negde usput pokupili ovu veštinu. Bez obzira na to, sva ova istraživanja utvrdila su jednu stvar: psi nisu samo neki savremeni, urbani vukovi koji su naučili šta treba da rade da bi dobili hranu i toplu sobu. Pre će biti da je pas odvojena vrsta od vukova koja je evoluirala, ili preciznije – koevoluirala zajedno sa čovekom.
Govor tela
Uz činjenicu da smo diskusiju započeli pretpostavkom da svaki vlasnik psa zna da njegov pas razume govor tela, nismo mogli da se ne zapitamo da li će ljubitelji pasa spominjano istraživanje smatrati nepotrebnim jer su stvari tako očigledne. Takve rakcije dolaze od ljudi od prvog dana kad sam predstavio rezultate – kaže Danijel Povineli. – Znao sam da će ljudi reći – naravno, psi razumeju ove stvari! Ali, jedna je stvar samo tako nešto reći, a sasvim druga naučno demonstrirati. Ljudi koji su bili zaista iznenađeni rezultatima i diskusijom koja je iz njih prirodno proistekla, bili su naučnici. Ne laici.
Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.