Priča jednog Čupka iz Beograda: GODINE PATNJE konačno je zamenio LJUBAVLJU I DOSTOJANSTVOM

Na tužne priče odbačenih, napuštenih, izneverenih pasa i maca nailazimo na svakom koraku, nadajući se da će doći taj dan koji će označavati prestanak njihove patnje. I dalje ne dolazi… Čupko je jedan od njih, barem bio. Njegov put ka sreći nije bio nimalo lak, ali se uz mnogo nade, vere, ljubavi, tvrdoglavosti i neodustajanja – stiglo do cilja! Ovo je njegova priča.

Čupko je stariji dugodlaki nemački ovčar pronađen juna 2018.godine u, malo je reći, očajnom stanju u gradiću na jugoistoku Srbije – Surdulici. Ležao je izdvojen od ostalih napuštenih pasa, tužnog pogleda. I pored svoje veličine, delovalo je da je za ljude nevidljiv. Za sve, osim za jednu osobu po imenu Ljiljana. E baš ta osoba ga je ugledala, iako je bio nenametljiv i tih; prepoznala je u njemu očajnički krik i molbu da mu pomogne. Pozvala je veterinara, nakon čega je Čupko brzo završio u ambulanti u Vranju i ulici ponosno i zauvek rekao: „Zbogom!“ Zbog ogromnih problema sa zadnjim nogama i još većeg sa testisima, hitno je operisan. Usledio je period oporavka koji je trajao deset dana

Usput mu se pripremalo nešto što nije mogao ni da zamisli – njegovo putovanje za Beograd. Ljiljana je kontaktirala svoju prijateljicu i pitala šta da radi sa njim, pored preko trideset životinja o kojima brine. Bila je svesna da je njegov povratak nazad na ulicu poslednje što treba da se dogodi. Ona joj je odgovorila: „Ništa, Čupko dolazi kod nas“.

Tako je Čupko u 4.jula 2018.godine, tačno u ponoć, stigao je Beograd, zbunjen i preplašen. Odmah je odveden na kupanjac i sređivanje dlake, što mu je bilo više nego potrebno. Pa prvo sušenje fenom. Njegove lepe oči koje ne znaju ko su ti ljudi kao da su znale da su tu da mu pomognu. Kada su ugledali njegovo telo, srce im se polomilo na komade. Svako njegovo rebro se ocrtavalo, stomak upao, karlična kost potpuno izbačena. Ni oporavak od 10 dana i hranjenje nisu uspeli da ga dovedu u neko bolje stanje…

Nakon kupanja je dobio najmekše ćebence, fin obrok i mira. Svi su te noći spavali na stolicama da bi motrili na njega. A on, po prvi put posle ko zna koliko vremena, u jednom uglu sobe primetio je nešto što mu je privuklo pažnju – lopticu. Prišao joj je i počeo da je baca po sobi.

To je bio jedan od najdirljivijih momenata koji je pokazao da je konačno srećan.

Sutradan je odveden kod veterinara. Nakon detaljnog pregleda ustanovljeno je sledeće: 24 kilograma, srčani crv, anaplazmoza, uvećana prostata i blaga displazija kukova, otežano mokrenje. Ispostavilo se da je star oko 6-7 godina. Opadala mu je dlaka na leđima i repu zbog alergije na buve. Pored toga, ispostavilo se da je Čupko čipovan. Pojavilo se zrno nade da je možda nečiji, zalutao ko zna kad, ukraden, da neko za njim ipak tuguje… Međutim, sreća je kratko trajala. Čip je bio bez ikakvih podataka, blanko. Nije se nalazio ni u jednoj jedinoj bazi. Kontaktiran je i proizvođač iz Nemačke, kao i firma iz Mađarske kojoj je čip prodat. Niko nije znao za njega, nigde nije bio registrovan. Kao da nije ni postojao.

Zato se, mesec dana nakon potrage za vlasnikom, od toga odustalo. Već je započeto lečenje i sve misli bile su upućene ka tome da Čupko bude dobro. Dovicin, Ivermektin, analize, testiranja. Prolazili su dani, nedelje, meseci. On se oporavljao i – zablistao. Dlaka je počela da raste, a njegov osmeh bio je sve veći. Došao je i 9. maj 2019.godine, dan kad je zvanično izlečen od srčanog crva. I baš tog dana krenulo se u potragu za novim domom. Za njega se tražilo samo najbolje.

Najrazličitiji ljudi javljali su se da ga preuzmu. Nudili uslove koji su ličili na sve, ali ne na topao dom. Nudili su lanac, bokseve, čuvanje firmi i placeva. Jedino važno što je bilo potrebno – ljubav, nisu mu ponudili. Ali, kad je neko rođen pod srećnom zvezdom, i to se desi. Naiđu oni pravi, oni koji su ga zavoleli na prvi pogled, koji su mu bili suđeni i kojima je bio suđen. 26. septembra 2019. godine po njega je došlo dvoje mladih ljudi – Jovana i Dragan. Odisali su dobrotom, prepoznatljivom nežnošću, mladi par koji je čekao bebu i želeo da je Čupko dočeka zajedno sa njima. Tog dana, on je otišao u svoj novi život ne znajući da će se njegov svet pretvoriti u nešto lepše od najlepše bajke.

Otišao je u porodicu koja se u njega zaljubila na prvi pogled i iznova se zaljubljuje. U porodicu koja je obećala da će ga voleti i poštovati, koja shvata kroz šta je on prošao i šta su sa njim postigli. Ošišan je, da bi se njegova dlaka potpuno obnovila i dobila svoj puni sjaj. U tom momentu svi su ga zvali – kozica. Ali ova se kozica vremenom transformisala u najlepšeg psa na svetu! Dobio je svoje igračke, ogrlicu, povodac, mnogo maženja i poslastica. Dobio je svoj dom. Sigurnost i spokoj. I drugara Mićka u mačjem obliku.

I zajedno sa svojom novom porodicom dočekao još jednog malenog člana, devojčicu Milu. Njihova priča je posebnija od svega što ste do sada pročitali. Kako je rasla, tako je Čupko u njoj prepoznao svoju najbolju drugaricu, onu koju treba da prati, štiti, onu za kojom tuguje kad nije kod kuće, onu sa kojom deli sve svoje igračke, onu koja ga voli više od svega. Na svaki njen pokret, on je tu. Ne skida pogled sa nje.

Takvoj povezanosti se niko nije nadao. Svakim novim danom raste njegova ljubav prema njoj. Prema njima. Prema životu. Pre samo nedelju dana, 26. septembra, Čupko je proslavio pronalazak svoje dugo očekivane sreće. Proslavili su njegov 2. rođendan, jer on se doslovno ponovo rodio kad je kročio u svoj dom. Za njega su birali najbolje, a dobili i više od toga. Sa svog suđenog mesta javio se kao pravi kralj. Ima baš sve na ovom svetu. I nadamo se da će tu bajku živeti još mnogo godina…

Hvala porodici na razgovoru i dozvoli za objavu ovih čarobnih fotografija.

All photos: Privatna arhiva.

Dozvoljeno je preuzimanje sadržaja u nekomercijalne svrhe (u celosti, ne delova), uz obavezno upućivanje čitaoca u prvoj rečenici na izvor Djole dog (obeležen drugom bojom ili boldovanim slovima) sa postavljenim linkom ka stranici na kojoj je tekst izvorno objavljen, i na autora (ako ga ima). Nepoštovanje ovih pravila smatraće se kršenjem autorskih prava, u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima.